Aktivizam i edukacija, Zanimljivosti, Životinje

16. jul – Dan zmija

Ni ne sumnjajući da će imati uticaj na dodavanje novog praznika u kalendar, Mek Meklang je 1967. godine u Teksasu otvorio prvu farmu zmija. Tada je na farmi imao ukupno tri zmije (tri pitona) koje je iskoristio da privuče turiste koji su se uputili u San Antonio i zaradi malo novca. Mek Meklangu je neočekivano pošlo za rukom, zarađivao je više nego što je pretpostavio i nastavio je da ulaže u svoju farmu. Popularnost je ubrzano rasla i vlasnik je odlučio da svoju farmu pretvori u zoološki vrt pa je obezbedio stanište i za druge životinje pored zmija. Bilo je interesantno da je u periodu oko 16. jula najveća gužva, te je Meklang nezvanično proglasio ovaj datum za praznik, a zatim se trend proširio na celu planetu.
Poslednjih godina na Svetski dan zmija stavlja se poseban akcenat kako bi se ukazalo na  značaj i ulogu zmija u ekosistemima, o merama zaštite, i da bi se ljudi prisetili da nisu sve opasne po njihov život.

Zmije (Ophidia) pripadaju klasi gmizavaca (Reptilia). Vrsta od koje su evoluirale, gušteroliki gmizavac, bio je četvoronožan. Da su potekle od vrste koja se kretala pomoću razvijenih ekstremiteta ukazuju prisutni ostaci karlice u izduženom telu zmije. Iako nemaju noge kretanje im nije uskraćeno. Zbog dobro razvijene kičme vešto se kreću vijugavim ili pravolinijskim pokretima. Broj kičmenih pršljenova se kreće između 130-500. 

Izvor: phys.org 

Možda na prvi pogled celo telo izgleda jednolično, ali istina je daleko od toga. Kod zmije se razlikuju glava trup i rep. Na glavi se nalaze čulni organi – oči, Jakobsonov organ (čulo mirisa) i jezik u usnoj dupllji. Oči su prekrivene providnim kapcima koji su srasli. Jezik je na vrhu  podeljen i tu su smešteni receptori za ukus i dodir. Čulo mirisa je najrazvijenije, dok slušni kanal i bubna opna nisu razvijeni i zmije ne čuju zvukove. 

Njihovo telo ukrašeno je krljuštima različitih boja, a krajnji dezen predstavlja jedan od parametara pri raspoznavanju i klasifikaciji vrsta. Površina je prekrivena rožnim slojem poznatim pod imenom „zmijska košuljica“. Ovaj sloj se u toku života periodično odbacuje, obično iz jednog dela. 

Mesožderi su i imaju specijalizovane načine za lov. Uz pomoć dobro razvijenog čula mirisa lako lociraju plen. Mogu da pojedu živ plen zbog dobro razvijenih vilica koje mogu široko da se otvore, ili da ga ubiju otrovnim ujedima, obmotavanjem i davljenjem. Najčešće im se na trpezi nalaze sitni glodari, gušteri, ptice, ribe i njihova jaja.

Vreme parenja je uglavnom uslovljeno spoljašnjom temperaturom. U Srbiji ženke čekaju proleće kako bi započele proces privlačenja mužjaka. One produkuju feromone, hemijske supstance karakterističnog mirisa koje mužjaci mogu da „nanjuše“.

Pri ovakvom ponašanju ženke nemaju ciljnog partnera kojeg žele da privuku i često namame više mužjaka pa dolazi do sukoba. Borba može da traje i nekoliko sati, a onaj mužjak koji pobedi u borbi pari se sa ženkom. Mladi se razvijaju na dva načina, rađaju se živi (viviparija) ili se legu iz položenih jaja (oviparija).

Za ove životinje se kaže da su kosmopoliti jer ih ima na svim kontinentima osim na Arktiku i Antarktiku. Nastanjuju i vodene i kopnene sredine šunjajući se kroz visoke trave, žbunove i oko kamenja, a mogu se pronaći i na visokom drveću.

Na osnovu nekih morfoloških razlika može lako da se utvrdi da li je zmija otrovna ili ne. Ono što je najuočljivije je oblik glave – otrovnice imaju trouglastu glavu, a neotrovnice jajastu.

Kod mnogih ljudi je prisutan iracionalni strah od zmija – ofidiofobija, ali je bitno da se zna da zmija nikada neće napasti osim ako nije napadnuta od strane čoveka. Do sada još nismo videli da zmije nose čizme ili torbe napravljene od ljudske kože, te lako možemo da zaključimo koja vrsta je zapravo opasna. 

Ako niste u mogućnosti da skoknete do Teksasa i posetite Mekov zoološki vrt, preporučujemo vam da poslušate pesmu koja se tamo peva danas dok gledate na koje sve beznoge drugare možete da naletite u Srbiji. Ne ubijajte ih, zmije sigurno imaju fobiju od ljudi i brzo će pobeći.

Za informacije o zmijama koje naseljavaju Srbiju, pročitajte naš tekst Upoznajte zmije – naše beznoge prijatelje.

U nastavku su fotografije vrsta koje su karakteristične za našu zemlju

Poskok (Vipera ammodytes)
Šargan (Vipera ursinii)
Eskulapov smuk (Zamenis longissimus)
Stepski smuk (Dolichophis caspius)
Smukulja (Coronella austriaca)
Ribarica (Natrix tessellata)
Belouška (Natrix natrix)
Četvoroprugi smuk (Elaphe quatuorlineata)
Smuk šilac (Platyceps najadum)

Izvor: www.shdmr.org

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: