Aktivizam i edukacija, Biljke, Biodiverzitet, Ugrožene vrste, Uticaj čoveka na Zemlju, Zanimljivosti, Životinje

17. maj – Dan ugroženih vrsta

Dan ugroženih vrsta predstavlja priliku da što više naučimo o značaju zaštite svih živih organizama na planeti i o načinima da primenimo tu zaštitu svakodnevno. Kada je jedna biljna ili životinjska vrsta proglašena ugroženom, to je alarm da je na svetu ostao veoma mali broj primeraka takvog jedinstvenog oblika života, koji kada jednom nestane, nestaje zauvek.

Ugroženom vrstom, kako životinjskom tako i biljnom, smatra se ona vrsta koja je temeljnim istraživanjem naučnika klasifikovana kao vrsta koja je veoma blizu mogućeg totalnog istrebljenja. Ova istraživanja najtemeljnije vrši Međunarodna unija za zaštitu prirode (MUZP; eng. IUCN)  – međunarodna  organizacija koja deluje u polju zaštite prirode i održivog upravljanja prirodnim resursima. Uniju su 1948. godine osnovale Ujedinjene nacije, a njena misija je da „utiče, ohrabruje i pomaže društvima u svetu da zaštite prirodu i da osigura da svako korištenje prirodnih resursa bude pravično i ekološki održivo”. Taj zadatak obuhvata i pisanje i izradu Crvene liste, u kojoj se nalaze informacije o ugroženim vrstama koje je prikupilo više od 10 000 naučnika.

Kako u svetu, tako i u Srbiji, mnogim životinjama i biljkama preti istrebljenje zato što ne mogu da opstanu u svetu koji se stalno menja nemarnom aktivnošću čoveka. Mnoge vrste su već istrebljene, a ako ljudi ništa ne preduzmu da ih spasu, mnoge će nove vrste slediti isti put. S druge strane, iako nekima može da zvuči pomalo okrutno, nema ničeg neobičnog u vezi sa izumiranjem, jer ono predstavlja važan deo evolucije. Kako se klima i pejzaž u određenom području menjaju dugi niz godina, tako se menja i biljni i životinjski svet koji ga naseljava. Nastankom nove vrste, neka druga primorana da napusti stanište i da nestane. Jedino što ostane, jeste nekoliko fosilizovanih kostiju – kao zapis u kamenu. Najveći problem zapravo predstavlja katastrofalno brz uticaj globalnog zagrevanja i zagađenja koje je stvorila ljudska vrsta i samim tim ugrozila savršeno prirodan evolucioni tok.

Na IUCN Crvenoj listi trenutno ima oko 5500 životinja koje su svrstane u više kategorija, uključujući istrebljene, ugrožene i ranjive. Skoro četvrtina svih sisara nalazi se na ovoj listi, a samo oko četiri odsto gmizavaca i vodozemaca. Međutim, dok je status svih sisara temeljno procenjen od strane „IUCN”, ne može se isto reći i za gmizavce i vodozemce, a vrlo je verovatno da je mnogo više vrsta bliže istrebljenju nego što se misli.

Flora i fauna Srbije veoma je raznolika i bogata. U Srbiji trenutno ima 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja stavljenih pod najstroži stepen zaštite. Među ugroženim životinjama je 273 vrste ptica, kao i 66 vrsta sisara. Zaštićena je i 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba. Od 6 zvanično registrovanih bioregiona u Evropi, čak 5 postoji u Srbiji, što ukazuje na ogromnu lepotu i bogatstvo biodiverziteta na ovim prostorima.

U svetu je takođe formirana i Crna knjiga flore i faune u kojoj je popis više hiljada vrsta koje je čovek zauvek uništio. I Srbija je našla mesto u njoj i to sa 4 vrste koje su nepovratno izgubljene iz svetskog genofonda, a živele su samo u Srbiji: bezčekinjasta udovičica (Scabiosa achaeta), Pančićev slez (Althaea kragujevacensis), Vranjski slez (Althaea vranjensis), i Moravski orašak (Trapa annosa). Neke od globalno ugroženih vrsta koje se više ne mogu naći kod nas su: mala droplja (Tetrax tetrax), tetreb ruževac (Tetrao tetrix), bela kanja (Neophron percnopterus), crni lešinar (Aegypius monachus) i orao bradan (Gypaetus barbatus).

Danas, samo neke od retkih, ugroženih i zaštićenih životinja u Srbiji su Apolonov leptir (Parnassius apollo), prdavac (Crex crex), lipljan (Thymallus thymallus), stepski soko (Falco cherrug), crni daždevnjak (Salamandra atra), veliki tetreb (Tetrao urogallus), patka njorka (Aythya nyroca), beloglavi sup (Gyps fulvus), orao krstaš (Aquila heliaca), vidra (Lutra lutra), belonokta vetruška (Falco naumanni), slepi miševi (Chiroptera), velika droplja (Otis tarda), kao i šareni tvor (Vormela peregusna).

U svojstvu kandidata za EU, Srbija je prihvatila program „NATURA 2000“, što je osnov za zaštitu prioritetnih vrsta biljaka, životinja i tipova staništa. Predviđa da se takvi predeli prostorno definišu, kao i vrste koje tu žive, i da se stave pod zaštitu. Ovim programom, prihvatljivom se smatra zaštita bar 60% staništa svake vrste.

U Srbiji jedno od značajnijih područja je rezervat klisure reke Trešnjice, gde su na malom prostoru očuvane raznovrsne zajednice. Drevne životne zajednice klisure Trešnjica održale su biljne i životinjske vrste koje su na drugim mestima već davno nestale. Većina biljnih vrsta u klisuri Trešnjice su endemi i relikti iz davne prošlosti.

Organizovana briga za beloglave supove doprinela je povećanju njihove populacije, tako da se procenjuje da ih sada ima u kanjonu Trešnjice oko 50 odraslih jedinki. Do supova na liticama može da dopre samo pogled, ali ne i ljudska noga, jer su skrivena između kamenih škriljaca. Od puta do mesta gde se ove graciozne grabljivice posmatraju treba preći oko četiri stotine metara, i to po nepristupačnom i strmom terenu.

Što se tiče najugroženijih biljnih vrsta na teritoriji Srbije, na spisak svakako dolaze pančićeva omorika (Picea omorika), tisa (Taxus baccata), molika (Pinus peuce), stepski božur (Paeonia tenuifolia), gorocvet (Adonis vernalis) i rosulja (Drosera rotundifolia).

Srbija ima relativno veliki broj biljnih vrsta, što još više nameće obavezu njihovog očuvanja. Josif Pančić (1814-1888), najveći srpski prirodnjak, u svojoj knjizi Flora kneževine Srbije izrazio je „uverenje da je za razumno korišćenje prirode i sprečavanje njenog uništenja potrebno znanje i da se ovo znanje ne može ni iz knjiga pocrpsti ni od kog drugog, naprednijeg naroda pozajmiti, ono mora da se pribavi našim sopstvenim trudom, u našoj rođenoj zemlji.”

Iskoristimo ovaj dan da naučimo više o najugroženijim biljkama i životinjama, da zasučemo rukave i pomognemo na bilo koji način.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: