Aktivizam i edukacija, Energija, Fosilna goriva, Zanimljivosti

18. mart – Dan biodizela

Kada pričamo o obnovljivim izvorima energije najpoznatiji pojmovi su nam energija proizvedena od vetra i Sunca. Pored ova dva osnovna izvora, biomasa takođe spada u najstarije izvore obnovljive energije, a datira još iz perioda kada je otkrivena vatra. Budući da se takav sirovinski materijal može lako nadopuniti, smatra se da je biogorivo izvor obnovljive energije, za razliku od fosilnih goriva poput nafte, uglja i prirodnog gasa.

Biogorivo se obično zagovara kao isplativa i ekološka alternativa nafti i drugim fosilnim gorivima, posebno u kontekstu rastućih cena nafte i povećane zabrinutosti zbog doprinosa fosilnih goriva globalnom zagrevanju. Energija nastala iz biomase se može sagorevati da bi se stvorila toplota (direktno), pretvoriti u električnu energiju (direktno) ili se može prerađivati u biogorivo (indirektno). Dve najčešće vrste biogoriva koja se danas koriste su etanol i biodizel i oni predstavljaju prvu generaciju tehnologije biogoriva. Biogoriva se koriste za pogon vozila, a proizvode se gasifikacijom u zemljama kao što su Švedska, Austrija i Sjedinjene Države. Etanol se proizvodi fermentacijom biomase koja sadrži visoki udeo ugljenih hidrata, poput šećerne trske, pšenice i kukuruza. Dok se biodizel pravi od kombinovanja etanola sa životinjskom masnoćom, recikliranom masti za kuvanje ili biljnim uljem. Iako nisu efektivna koliko i benzin, u kombinaciji sa benzinom bi mogla da zadovoljavajuće napajaju vozila i mašine. Pritom ne emituju štetne emisije zagađenja povezane sa fosilnim gorivima. 

Iako dosta ljudi svaki dan veliča industriju biodizela zbog otvaranja novih radnih mesta, podrške poljoprivrednicima, upotrebe alternativnih izvora energije, smanjenja zagađenja i važne uloge koje gorivo igra u zaštiti životne sredine, 18. mart je ipak poseban.

Na današnji dan rođen je Rudolf Dizel, a nije slučajno da upravo danas obeležavamo i dan biodizela. Rudolf Dizel je izumeo motor sa unutrašnjim sagorevanjem, koji nosi njegovo ime, pre više od 120 godina. Ovaj model motora pokretao se na kikirikijevo ulje, a poznato je da je Dizel bio velik zagovornik značaja upotrebe biljnih ulja u motornoj industriji. U govoru iz 1912. godine, Dizel je rekao, „…upotreba biljnih ulja za pogonska goriva možda danas izgleda beznačajno, ali takva ulja mogu postati vremenom važna koliko i nafta i proizvodi od ugljenog katrana danas.“ Prema Alen Šaferu (Allen Schaeffer), izvršnom direktoru Diesel Technology Forum, savremeni čisti dizel automobili imaju oko 30% bolju ekonomsku potrošnju goriva od svojih benzinskih kolega. 

Biodizel dodaje potrebno mazivo gorivu sa ultra-niskim sumpornim dizel gorivom (ULSD), a prema novim istraživanjima na Univerzitetu u Rostoku u Nemačkoj, biodizel pomaže u smanjenju stvaranja taloga u brizgaljkama kod sistema direktnog ubrizgavanja goriva pod visokim pritiskom. Američko tržište biodizela i obnovljivog dizela prošle godine je utrošilo 9,8 milijardi litara , što je drugo mesto za rekordnom 2016. godinom kada je tržište potrošilo 10,1 milijardi litara biodizel goriva. Prošle godine su domaći američki proizvođači proizveli oko 6,8 miliona litara dizela na bazi biomase, što je nešto manje u odnosu na rekordnih 7,2 miliona litara iz prethodne godine. Američka industrija biodizela, sa proizvodnim pogonima širom zemlje, podržava oko 64.000 radnih mesta, 11,42 milijarde dolara ekonomskog priliva i isplaćene zarade od 2,54 milijarde dolara. Samo u Ajovi, istaknutoj državi u Americi za proizvodnju biodizela, otvoreno je više od 3.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom godišnje u sektoru proizvodnje biodizela. Od 12 biljnih vrsta, od kojih soja dominira, u ovoj državi je proizvedeno preko 300 miliona galona biodizela. Oko 3,5% ukupnog američkog bazena za dizel gorivo je biodizel, čime se smanjuje zavisnost od svetskog tržišta nafte i stranih uvoza. 

Biodizel smanjuje emisiju ugljovodonika za 67% kao i efekat staklene bašte za 86%. Dakle, kada se efikasnost dizel motora poveže sa uticajem na životnu sredinu, emisijama zagađenja, performansama, energetskom efikasnošću, otvaranjem novih radnih mesta i drugim koristima biodizela, to zasigurno označava boljitak za ekonomiju, poljoprivrednike, korisnike prevoznih sredstava i planetu. 

Da li je onda čudo što na rođendan Rudolfa Dizela obeležavamo nacionalni dan biodizela?

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d blogeri kao ovaj: