Aktivizam i edukacija, Obnovljivi izvori energije, Otpad, Plastika, Reciklaža

18. mart – Svetski dan reciklaže

Danas, 18. marta, obeležava se Svetski dan reciklaže, ustanovljen 2015. godine na Svetskoj konvenciji recikliranja, održanoj u Dubaiju. Prvi put je je obeležen 2018. godine, na sedamdesetu godišnjicu od osnivanja Bureau of International Recycling (BIR). Cilj obeležavanja Svetskog dana reciklaže je podizanje svesti ljudi o tome koliko je reciklaža važna. Kako bismo postigli rezultate na globalnom nivou, potrebno je da počnemo od sebe i svoje okoline. Članovi BIR u svom programu o Danu reciklaže, pored vode, vazduha, zemnog gasa, uglja i minerala, prepoznaju reciklažu kao sedmi, neizostavni resurs, koji je za razliku od ostalih, obnovljiv.

Šta je reciklaža?

Pojam reciklaža podrazumeva ponovno korišćenje nekog materijala. Mogu se reciklirati papir, neke vrste plastike, metal, staklo i mnogi drugi, ali postoje i materijali koji se ne mogu razgraditi, niti reciklirati, poput stiropora, te se za njih pronalazi adekvatna zamena. U procesu reciklaže ključna su tri koraka: pravilno razvrstavanje otpada, njegova obrada i ponovna upotreba u proizvodnji. Zvuči veoma jednostavno, a ipak u Srbiji se samo mali deo otpada reciklira.

Koje su prednosti reciklaže?

Kada recikliramo, smanjujemo količinu otpada koji će se naći na deponijama, čuvamo dragocene prirodne resurse kojih je sve manje, smanjujemo emisiju štetnih gasova i količinu energije koja je potrebna za dobijanje sirovina. Proizvodi dobijeni od recikliranih materijala mogu se ponovo reciklirati, tako njihovim ulaskom u „začarani krug” reciklaže sprečavamo da štetne materije sa deponija, preko zemljišta i vode stignu do naših tanjira.

Reciklaža u svetu i kod nas

Koliko su ljudi u svetu ozbiljno shvatili značaj reciklaže govori i to da u gradovima kao što su Peking, Istambul, gradovi u Australiji i Nemačkoj podstiču stanovnike da recikliraju time što će zauzvrat dobiti novac, kartu za gradski prevoz, bioskop ili donirati hranu za napuštene životinje. Austrija je država koja reciklira skoro 60% otpada. Za razliku od njih, u Srbiji se samo 5% otpada iz domaćinstva reciklira, a broj divljih deponija je sve veći. Kao razlozi zašto građani Srbije ne recikliraju u većoj meri navodi se to da nisu dovoljno obavešteni o samom postupku reciklaže i načinu razvrstavanja otpada, kao i to da ne postoje svuda reciklažni kontejneri za različite vrste otpada. U nadi da će se to promeniti JKP „Gradska čistoća” odlučilo je da podzemne kontejnere koji su prvobitno postavljeni za odlaganje komunalnog otpada, obeleže kao kontejnere za razdvajanje reciklabilnog otpada. Nedavno su na više lokacija u Beogradu postavljena i reciklažna zvona, čija je svrha takođe selekcija otpada. Da nije sve tako crno, i da ipak postoje ljudi koji su reciklažu prepoznali kao budućnost, govori nam udruženje „Čep za hendikep”, koje se bavi prikupljanjem zatvarača za flaše i njihovom prodajom preduzećima koja se bave recikliranjem tvrde plastike, a od dobijenih novčanih sredstava nabavljaju pomagala za osobe sa hendikepom.

Reciklaža nam, osim ekološki prihvatljivijih proizvoda, donosi i nova radna mesta. Tako su najznačajnije sakupljačke i reciklerske firme osnovale Udruženje reciklera Srbije, koje se bavi prikupljanjem i obradom različitih vrsta otpada. . Možete ih kontaktirati ukoliko posedujete reciklabilni otpad.

U programu o Svetskom danu reciklaže se navodi da materijali koji mogu da se recikliraju imaju jednaku, a možda i veću vrednost od prirodnih resursa koji postoje na Zemlji, koje nemilosrdno iskorišćavamo. Ipak smo mi planetu Zemlju samo pozajmili od naših potomaka i o njoj treba da vodimo računa svakog dana. Zato – RECIKLIRAJMO!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: