Aktivizam i edukacija, Zanimljivosti, Životinje

19. mart – Dan lastavica – Čija se pesma danas čuje?

Dva dana pre početka proleća, na celom svetu se obeležava Dan lastavica. Laste „prate“ lepo i toplo vreme, pa se u ovom periodu godine vraćaju i u Srbiju sa juga, i svojim performansom najavljuju nam proleće, svežinu i cvetanje.  Nazivamo ih još i vesnicima proleća. Ovaj nadimak laste su dobile po boginji proleća Vesni, iz slovenske mitologije, i svaki put njen dolazak propraćen je svečanim cvrkutom lastavica.

Kratka istorija dobrodošlice lastavicama

Davne 1776. zabeleženo je da su u Kalifornijski grad, San Huan Kapistrano, stigli novi stanovnici – laste. Ljudi su bili fascinirani ovim pticama i ubrzo su primetili da one ipak ne borave tokom cele godine u njihovom mestu, ali se uvek vraćaju u martu. U to vreme nisu bile izučene migracije ptica, pa su mnogi smatrali da u periodu kada nisu prisutne, laste odlete čak do Meseca.
Prvi put, u martu 1930. skromno je održan školski nastup u znak dobrodošlice lastama, dok je širom sveta ovaj datum dobio značenje trideset godina kasnije, 1960.

Za stanovnike San Huan Kapistrana, ovaj praznik je veoma važan, na šta ukazuje njihov zajednički trud da uz pesmu, igru i različite skečeve prirede počasni doček lastama, a u organizaciji učestvuje i predsednik države.
Ovako su đaci pozdravili dospele laste 1936. uz pesmu „Good Morning Mister Swallow“ („Dobro jutro gospodine lasto“).

Izvor: missionsjc.com

U poslednjih nekoliko godina, tradicionalna parada izgleda malo drugačije. Ulice su zatvorene za saobraćaj, a njima se kreću ljudi odeveni u različite kostime. Gradom se šire vesele boje, raskoš i osmesi. Ove godine parada će se održati 23. marta.

Upoznajmo laste

Laste pripadaju porodici Hirundinidae,  jednoj od grupa u okviru reda Passeriformes koji obuhvata sve ptice pevačice. Postoji oko 90 različitih vrsta od kojih su neke selice.
Na svakom kontinentu, pa čak ponekad i na Antarktiku, možemo da pronađemo laste, pa za njih kažemo da su kosmopolitski rasprostranjene. Kako ih najviše ima u Africi, smatra se da odatle i potiču.

Adaptivna moda
Najčešće se srećemo sa seoskom lastom (Hirundo rustica), i kada je posmatramo, možemo da uočimo da je šarenolika. Njen trbuh je beo, sitna pera oko kljuna i između očiju su narandžasta, glava je plava, i to plavilo se spušta na pera krila i nijansira se do sive. Prelepo, zar ne? ☺

Seoska lasta(Hirundo rustica)

Kompletan izgled tela predstavlja adaptaciju na specifičan način ishrane. Laste se hrane loveći insekte u letu. Kompaktne su i vitke, sa dugim i šiljatim krilima, što im omogućava brz i precizan let ka plenu.
Za sitan plen potreban je i oštar vid, pa tako laste imaju dobro razvijeno čulo vida. Oči su krupne, okrugle, sa skoro jednakom širinom i visinom što povećava opseg vidnog polja. U unutrašnjosti svakog oka nalazi se dvostruko polje, fovea, u oblasti žute mrlje sa ulogom u izoštravanju vida. Poređenja radi, ljudi imaju samo jedno polje sa ovom funkcijom.
Kljun je kratak, vilice su snažne, grkljan je širok, i čitava struktura može jako da se otvori, što se najbolje uočava u trenucima kada mladi ptići prihvataju hranu od majke.

Kad se lasta zaljubi
Njihov ples u vazduhu nema ulogu samo u lovu. One ovu veštinu koriste i za zavođenje u sezoni parenja, propraćeno posebnom pesmom, a primećeno je da ženke pri odabiru partnera daju prednost mužjacima sa dužim repnim perima. Kada jednom pronađu svoju „srodnu dušu“ sa njom biraju pogodnu lokaciju za pravljenje gnezda i uglavnom ostaju monogamne do kraja života.
Svoj dom prave od različitih grančica koje prikupe, a kao lepak koriste blato ili sopstvenu pljuvačku i zbog ovog umeća svrstavaju se u najimpresivnije arhitekte u prirodi.

Zanimljivosti

Neke jedinke prave gnezdo samo od pljuvačke, i u Kini se takva gnezda smatraju delikatesom čija vrednost iznosi između 2.500 – 10.000 dolara.

U Srbiji, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) organizuje takmičenje pod nazivom „Domaćinstvo koje su laste izabrale” i tada se nagrađuje domaćinstvo sa najvećim brojem gnezda. Prema podacima sa zvaničnog sajta DZPPS 2017. godine, prvo mesto pripalo je domaćinstvu sa 43 gnezda koje su napravile seoske laste.

Seoska lasta predstavlja jedan od primera za ptice sa najvećim migracijama, ne samo među lastavicama, već među pticama uopšte. Ova vrsta, i druge migratorne laste, često se u sezoni parenja vrate u isto gnezdo u kom su se izlegle ili prethodno razmnožavale.

Izvor: natureinnovato.com  

Pored već pomenute seoske laste, u Srbiji se sreće i gradska lasta, Delichon urbica, koju karakterišu bela pera na nadrepnom delu tela, kao i smeđa vrsta Riparia riparia, u narodu poznata kao bregunica.

Na jugu zemlje možemo da „naletimo“ na vrstu, po izgledu sličnu seoskoj lasti, Hirundo daurica. Dok u pećinama i dubokim kanjonima centralne i južne Srbije, često svoj kutak pronađe vrsta Ptyonoprogne rupestris – pećinska lasta.

Iako nemamo svečanu paradu, kao u San Huan Kapistranu, neka nas to ne spreči da se osmehnemo i „zapevamo“ sa našim veselim glasnicima. Pozdravimo sunce, toplinu i rađanje – stigle su laste, a za dva dana stiže i Vesna.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: