Osim što zvanično ostavljamo zimu iza sebe i zaranjamo u proleće, na današnji dan ceo svet se osvrće na još jedan fenomen – značajan pad brojnosti vrabaca u svetu. Do ove pojave dolazi zbog smanjenja njihovog prirodnog staništa i sve većih površina prekrivenih betonom. Vrapci danas zavise od nas i naših odluka.

U Srbiji živi tri vrste vrabaca – pokućar (Passer domesticus), poljski (Passer montanus) i španski vrabac (Passer hispaniolensis). Nijedna od ove tri vrste nije zvanično ugrožena, međutim pad brojnosti je primetan u poslednjih nekoliko decenija. Ovo je jedan od primera gde zapravo možemo na vreme da se pozabavimo problemom a ne da čekamo 5 minuta pred katastrofu i kukamo kako će vrapci uskoro nestati.

Pokućar, poljski i španski vrabac

Neki od načina da pomognemo vrapcima da žive u zajednici sa ljudima jesu postavljanje kućica za gneždenje i bolje planiranje zelenih površina. Ukoliko postavljate hranilice, gledajte da to bude na mestu koje nije dostupno mačkama. U hranilice možete staviti suncokret, proso, pšenicu, kukuruz i razne semenke.

Oni su se svakako prilagodili našim izmenama ekosistema, pa se tako gneze u kućnim strehama i šupljinama, kao i u žbunovima i stablima. Hrane se uglavnom semenkama i sitnim insektima, kao i voćem i ostacima ljudske hrane. Njihova prisutnost je veoma bitna, a od nje svakako i čovek profitira – hraneći se gusenicama i drugim „štetnim“ insektima pomažu nam da održavamo stabilnost u poljoprivredi.

Legenda kaže da je 1456. godine, nakon bitke sa turskom vojskom koju je hrišćanska vojska uspela da porazi i vrati nazad, među mnogim mrtvima pronađen i jedan vrabac proboden sa tri strele. Tako je vrabac, koji je potencijalno spasio tri čoveka, postao simbol grada Beograda.

I za kraj malo detinjstva… 🙂

„Gde ćeš, vrapče, zimovati?“
– pita mačka vrapca stara.

„Ovde, onde, –
tuda, svuda!“
– tako vrabac odgovara.

„Gde ćeš, vrapče, danas ručat?“
– pita mačka vrapca stara.

„Na kraj šora,
navrh ora!“
– tako vrabac odgovara.

„A gde ti je konak, vrapče?“
– pita mačka vrapca stara.

„Šta te briga?
Pogodi ga!“
– tako vrabac odgovara.

„Znaš li, more, zašt’ te pitam?“
„Jer si mačka, a ja ptica!“
– To je reko
pa uteko, –
osta mačka tužna lica.

Jova Jovanović Zmaj