Aktivizam i edukacija, Zakoni

Kakva nam je zaštita potrebna? Pa… standardna, hoću reći standardizovana

Ako vas zanima kakve veze imaju zaštita životne sredine i ISO standardi, ovo je pravi tekst za vas.

Standardi imaju pozitivan uticaj na većinu aspekata naših života. Oni obezbeđuju željene karakteristike proizvoda i usluga kao što su kvalitet, pozitivno delovanje na životnu sredinu, bezbednost, pouzdanost, efikasnost i zamenljivost. Ako standardi ne bi postojali, to bismo veoma brzo primetili. Smetalo bi nam što su proizvodi lošeg kvaliteta, nisu bezbedni ili nisu kompatibilni sa opremom koju već posedujemo. Kada proizvodi, sistemi, mašine i uređaji rade dobro i bezbedno, to je uglavnom zato što ispunjavaju zahteve standarda.

Standard je dokument u kome se definišu pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate (proizvod ili usluga mogu biti taj rezultat) radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti u datom kontekstu. Nastaju i razvijaju se kao rezultat dostignuća u nauci i tehnici, kao i na osnovu iskustva dobre prakse, u svim oblastima.

Usaglašenost sa standardima je dobrovoljna, osim ako se na standard poziva ugovor između proizvođača i kupca ili tehnički propis. Države mogu da usvoje ISO standarde kao zakonski obavezne ili da se na njih pozivaju u propisima, a neki standardi postaju i zahtev tržišta.

Internacionalna organizacija za standardizaciju (ISO) je najveća svetska organizacija koja se bavi razvojem i izdavanjem internacionalnih standarda, uputstava, smernica i priručnika u vezi sa standardima.

Srpski standardi su standardi koje je doneo Institut za standardizaciju Srbije (ISS) kao nacionalno telo za standarde. Srpski standardi i srodni dokumenti označavaju se oznakom SRPS, u skladu sa pravilima Instituta. Izrađuju se i objavljuju uz poštovanje principa i pravila koje su uspostavile međunarodne i evropske organizacije za standardizaciju. Njih je Institut prihvatio u svojim internim pravilima, prilagodivši ih, s jedne strane, mogućnostima datim u nacionalnoj regulativi, a sa druge strane, iskustvima i dobroj praksi u oblasti nacionalne standardizacije.

Većina standarda je usko specijalizovana za određeni proizvod, materijal ili proces, dok su ISO 9001 i ISO 14001 generički standardi upravljanja sistemima. Generički znači da se isti standard može primeniti na bilo koju aktivnost i na bilo koju organizaciju, bez obzira na njenu  delatnost, veličinu i strukturu, i to u različitim geografskim, kulturnim i društvenim uslovima.

Primena sistema upravljanja zaštitom životne sredine i serije međunarodnih standarda ISO 14000 treba da skrene pažnju celog sveta na životnu sredinu, podstičući napore za čistiji, sigurniji i zdraviji svet oko nas. Postojanje standarda omogućava organizacijama da svoje ekološke aktivnosti usmere prema međunarodno prihvaćenim kriterijumima.

Standardi ISO 14000 serije ne utvrđuju apsolutne zahteve za ekološke performanse organizacije, izuzev zahteva za stalno poboljšanje i usaglašenost sa važećim zakonima i propisima. Sama organizacija treba da odluči i jasno dokumentuje svoj ekološki obuhvat, kao i koje će standarde iz ove serije primeniti.

ISO 14001 definiše zahteve za sistem upravljanja zaštitom životne sredine, a ISO 14004 daje opšte smernice za implementaciju tog sistema. Ostali standardi iz ove serije se odnose na specifične delove u okviru zaštite životne sredine kao na primer: označavanje, ocenjivanje performansi, analizu životnog ciklusa, komunikaciju i reviziju. Ispunjavanje zahteva iz standarda je potrebno dokumentovati kako bi postojao dokaz o poštovanju standarda.

Sistem upravljanja zaštitom životne sredine koji je u skladu sa ISO 14001 je upravljački alat koji omogućava organizaciji da:

  • identifikuje i kontroliše uticaj svojih aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu;
  • poboljša odnos prema životnoj sredini;
  • implementira sistematski pristup kojim će postizati ciljeve koji se odnose na zaštitu životne sredine i obezbedi dokaz da je postigla postavljene ciljeve, a može koristiti i kao alat za postizanje internih i eksternih ciljeva:
  • osiguranje menadžmentu da je uticaj preduzeća i njegovih poslovnih procesa na životnu sredinu pod kontrolom;
  • uverenje zaposlenima, ali i eksternim zainteresovanim stranama da se preduzeće odgovorno odnosi prema životnoj sredini;
  • usklađivanje poslovanja sa propisima iz oblasti životne sredine;
  • davanje primera drugim organizacijama, poslovnim partnerima.

Uvođenje sistema menadžmenta zaštitom životne sredine omogućava organizaciji da rešava ekološke probleme planski i na ekonomičniji način, dajući prioritet preventivnim merama, ali ne isključujući ni neophodne mere remedijacije. Uvođenje takvog sistema u početku može izgledati kao da zahteva previše vremena i novca, međutim rezultati pokazuju da se dugoročno povećava efikasnost. Na taj način organizacija poboljšava kontrolu troškova i smanjuje ekološki rizik. Iskustva pokazuju da se ovakva ulaganja mogu povratiti već posle 18 meseci.

Sertifikat predstavlja pisanu garanciju izdatu od strane nezavisnog sertifikacionog tela, koji se izdaje nakon što se revizijom utvrdi da je određeni sistem, proizvod ili usluga u skladu sa zahtevima navedenim u standardu. Po dobijanju sertifikata periodične provere služe za održavanje usaglašenosti i stalno poboljšanje.

Iako je sertifikacija za ISO 14001 dobrovoljna, na desetine hiljada organizacija u svetu pristupa tom procesu jer posedovanje sertifikata donosi brojne koristi. Pored toga, sertifikacija postaje ključni faktor za poboljšanje komunikacije o ekološkim problemima sa javnošću i državnim organima, što smanjuje obim nadzora i smanjuje premije osiguranja.

Svako od nas može dati svoj doprinos uvođenju standarda tako što će, kao potrošač ili korisnik usluga, prednost davati kompanijama koje imaju sertifikat ISO 14000 ili kao preduzetnik, tako što će svoje poslovanje sertifikovati.

2 Comments

  1. Divan tekst. Bavim se poslom zaštite životne sredine, otpadnim vodama komunalnog i atmosferskog porekla. Standardi su postojali i ranije, kroz zakon o vodama, uredba o graničnim vrednostima….i one se ne poštuju. Ni pre 30, 20, 10 godina, ni sada…Silom prilika (krediti evropskih banaka, strani investitori….) mnogi novi projekti nose u sebi odredbu i smernice za uređaje za tretman ovih voda. Ali, npr. Beograd ni grad, ni fakulteti, ni JKP nemaju svest o tome da iste uredbe koje smo imali + prevodi normativa od strane ISS (kao SRPS EN 12566) moraju da se primene lokalno, bez presedana…a da… i da se pročitaju, usvoje i razumeju. Želim Vam puno uspeha u radu. Igor Stanković

    • Бојана Живковић

      Бојана Живковић

      Hvala!
      Na EkoBlogu se trudimo da edukujemo, širmo pozitivan uticaj i dajemo dobre ideje za život u skladu sa održivim razvojem.

Leave a Reply

WordPress spam blocked by CleanTalk.

Theme by Anders Norén