Aktivizam i edukacija, Uticaj čoveka na Zemlju, Zanimljivosti, Životinje

21.04. – Svetski dan migracije riba

Migracija predstavlja odlazak iz jednog životnog staništa u drugo, i to u određenoj životnoj dobi, u određeno doba godine, svakodnevno ili zbog vanredne situacije. Migracije riba se mogu dešavati samo jednom ili više puta u njihovom životnom ciklusu. Najčešće odlaze u potragu za mestom za razmnožavanje (genetička migracija), za hranom (trofična migracija) ili toplijim krajevima. Po tome da li odlaze u slane ili slatke vode, ribe se dele na:

  1. Potamodromne – kreću se samo u rekama;
  2. Okeanodromne – kreću se samo u okeanima;
  3. Diadromne:
    1. Anadromne – žive u slanim vodama, a razmnožavaju se u rekama (pacifički losos – Oncorhynchus tshawytscha);
    2. Katadromne – žive u rekama, a razmnožavaju se u slanim vodama (evropska jegulja – Anguilla anguilla);
    3. Amfidromne – kreću se između slanih i slatkih voda, ali ne zbog reprodukcije (cipal putnik – Chelon labrosus).

Oko 15.000 vrsta slatkovodnih riba migrira tokom svog života, od kojih 1.100 vrsta prelazi veoma velike udaljenosti. Zanimljiv primer je evropska jegulja koja putuje više od 10.000 km između evropskih reka i Sargaškog mora.

U Srbiji zbog razmnožavanja, u gornje tokove reka migriraju potočna pastrmka, štuka, mrena, nosara, manjić, smuđ, kečiga i još neke manje vrste.

Nosara (Vimba vimba)

Na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) nalazi se dunavska jesetra (anadromna), označena kao krajnje ugrožena vrsta. Više od 85% vrsta jesetri ova organizacija je klasifikovala kao one koje su pred izumiranjem.

Jesetra (Acipenser gueldenstaedti)

Jesetra, riba koju nazivaju živim fosilom jer je stara više od 200 miliona godina i preživela je i ono što dinosaurusi nisu, može izumreti jer je čovek svojim delovanjem doveo do toga. One su danas ugrožene prekomernim ribolovom, jer pripadaju jestivim vrstama, a neke od njih se love zbog ikre od koje se pravi kavijar. Ono što svakako uliva nadu jeste regionalni projekat koji je 2016. godine pokrenuo WWF pod nazivom „Život za dunavske jesetre“, koji se fokusira na očuvanje populacije jesetri nizvodno od HE Đerdap 2 i u severo-zapadnom delu Crnog mora.

Migracija riba danas je u velikoj meri otežana. Dešavaju se prirodne katastrofe, ali nažalost, najveći krivac je čovek. Krivolovom, zagađivanjem reka, izgradnjom brana i hidroakumulacija direktno utičemo na ugroženost mnogih vrsta. Ribama je potrebna čista voda i prohodni rečni putevi, ali čini se  da danas radimo sve suprotno da bi one to imale.

Izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu je pokazao da je samo oko 40% evropskih reka u dobrom stanju, a one koje su u dobrom stanju su uglavnom ograničene na gornje tokove, pošto se uslovi obično pogoršavaju duž reke zbog brana i drugih veštačkih barijera. Uklanjanje brana je jedan od načina da se situacija poboljša. Trenutni predvodnik u uklanjanju brana je Amerika, koja je do sada smanjila broj za čak 1.400. U Evropi je do sada uklonjeno oko 4.500 pregrada različitih veličina. „Dam Removal Europe“ je inicijativa započeta prošle godine i ima za cilj da smanji broj brana u Evropi, da „oživi“ reke. Ali, ono što i dalje predstavlja problem jeste što se sa planiranjem izgradnje brana ne staje. Samo na Balkanu i u istočnoj evropi planira se izgradnja oko 2.500 hidroelektrana.

Danas je još jedan dan kada bi trebalo da zastanemo i razmislimo. Mi menjamo svet. Ako možemo da ga menjamo na loše, onda sigurno postoji i nešto dobro što možemo da učinimo. Ako saznate za neku inicijativu ili peticiju, potpišite, podelite to sa svojim prijateljima, podelite sa nama i krenimo zajedno u misiju građenja lepšeg mesta za život za nas i svet oko nas.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: