Došao je i taj dan, divan dan za sve žirafe na svetu.

Žirafe su afrički sisari iz reda papkara, najviši od svih kopnenih životinja i sa najdužim vratom, što je zanimljivo jer je upravo današnji dan najduži  u godini. U srodstvu su sa jelenima, antilopama i govedima ali spadaju u zasebnu familiju Giraffide. Žive na prostoru od Čada do Južne Afrike, a ukupna populacija žirafa je oko 110.000 jedinki.

Zanimljivo je da su žirafe jedine životinje koje se rađaju sa rogovima i da imaju najduži rep među kopnenim sisarima, oko 2.4 metara.

Vrsta Giraffa camelopardalis podeljena je na devet podvrsta:

  •  Mrežasta žirafa ili somalijska (G.c. reticulata) sa živahnim žarama narandžaste i crvene boje; Kenija, Etiopija i Somalija
  •  Čađava ili angolska žirafa (G.c. angolensis); Angola i Zambija
  •  Kardofanska žirafa (G.c. antiquorum) sa nepravilnim šarama čokoladne boje i žutim linijama; Sudan
  •  Masajska žirafa (G.c. tippelskirchi) sa zupčastim, listolikim šarama; Kenija i Tanzanija
  •  Nubijska žirafa (G.c. camelopardalis) sa četvorougaonim šarama boje kestena na beloj podlozi; Sudan i Kongo
  •  Rotšildova žirafa (G.c. rothschildi) sa tamnim, zamrljanim šarama; Uganda
  •  Južnoafrička žirafa (G.c. giraffa) sa zaobljenim šarama sa zvezdolikim izraštajima
  •  Tornikroftova žirafa (G.c. thornicrofti) u Zambiji
  •  Zapadnoafrička žirafa (G.c. peralta) u Nigeru i Kamerunu

This slideshow requires JavaScript.

Izvor fotografija: www.wikipedia.org

Koje su to opšte karakteristike koje ih čine toliko zanimljivim vrstama?

Spomenuli smo rogove koji su prisutni kod oba pola i koji predstavljaju koštane izraštaje lobanje i dugi su 13,5 cm. Rastu na čelu, oko očiju i na nosnoj kosti, tako da glava postaje sve krupnija tokom godina. Oči su smeđe i krupne i zaštićene dugim trepavicama.

Telo je prekriveno tačkama, izuzev donjeg dela stomaka i zanimljivo je da ne postoje dve žirafe sa istim rasporedom šara! Vrat je dug i snažan, prekriven grivom sa oštrim dlakama. Imaju dugačak i lepljiv jezik i prednje noge duže od zadnjih. Da bi se krv pumpala do glave i dovodila kiseonik do mozga, potrebno je srce dugačko 60 cm i teško oko 11 kg. Krvni pritisak je dvostruko veći nego kod čoveka.

Žirafe se hrane lišćem i granjem drveta mimoze i akacije. Mogu da pojedu 63 kg lišća i grančica i da popiju 30 litara vode dnevno. Mogu brzo da trče ali kratko jer pri jednom udisaju uzimaju 12 litara vazduha. Samo dva sata dnevno provedu sklupčane. Smatra se da su žirafe potpuno neme. Njihov grkljan je nerazvijen ali uprkos tome, mogu se čuti kako grokću, frkću i slično.

Kako žive?

Mogli bismo reći da žive kao momci i devojke u internatu, svako u svojoj zgradi. Naime, ženke se udružuju u grupu od oko 12 jedinki, dok se mužjaci izdvajaju u „mladoženjačka“ stada. Mužjak određuje plodnost ženke tako što isprobava njen urin i nastavlja sa udvaranjem ako oseti da je „u teranju”. Obično se glavni mužjak pari sa svakom ženkom iz grupe i to se naziva „haremski način života”.

Žirafe žive oko 20 godina u divljini, a do 28 u zatočeništvu. Velika je smrtnost mladih jedinki koje su odmah po rođenju prepuštene same sebi.

Iako su veoma zanimljive i dobroćudne životinje, žirafe se nalaze na IUCN crvenoj listi ugroženih vrsta, a današnji dan je posvećen fondaciji Operation Twiga III, koja ima cilj da proširi populaciju nubijskih žirafa u Ugandi, dovodeći nove jedinke u već postojeću grupu u nacionalnom parku Kidepo Valley. Svake godine se skupljaju sredstva kako bi se pomoglo ovim životinjama na bilo koji način.

Veoma je važno da budemo svesni dešavanja, da zaista čujemo poruke koje nam šalju životinje, a one su u poslednje vreme vrlo uznemirujuće. Zato budimo humani i ispružimo se onoliko koliko je dugačak vrat jedne žirafe. ☺