Aktivizam i edukacija, Bogatstvo planete, Energija, Globalno zagrevanje, Šta ja mogu da uradim?, Ugrožene vrste, Uradi sam, Uticaj čoveka na Zemlju, Zanimljivosti, Životna sredina

22. april – Dan planete Zemlje

Današnji dan posvećen je našoj planeti, Zemlji. Ovaj datum ustanovljen je 1970. godine, po ideji Gejlorda Nilsona, američkog senatora, koji je 1969. godine bio svedok izlivanja nafte u Santa Barbari u Kaliforniji. Nilson je još tada shvatio da svetu treba približiti problem zagađenja životne sredine. 22. aprila 1970. 20 miliona Amerikanaca je izašlo na ulice protestujući protiv fabrika, elektrana, otpadnih voda, deponija, pesticida i ugrožavanja životinja. Isti cilj je ujedinio političare opozicionih stranaka, građane i seljane, bogate i siromašne, što je rezultiralo osnivanjem Agencije za zaštitu životne sredine u Sjedinjenim Američkim Državama (the United States Environmental Protection Agency).

Ono što je Nilson pre 49 godina uočio kao problem u Americi, nije rešeno ni do danas. Naprotiv, problem je dostigao globalne razmere, a naša životna sredina je ugroženija nego ikad. Zagađenje vode i vazduha, nagle klimatske promene, ugroženost biljnih i životinjskih vrsta su samo neke od tema kojima se bave ekolozi, ali i svi oni koji su poput Gejlorda Nilsona shvatili ozbiljnost tih problema. U svim delovima sveta se održavaju protesti protiv klimatskih promena pod sloganom „Petkom za budućnost” („Fridays For Future”), koje je pokrenula hrabra Greta Tunberg, šesnaestogodišnja učenica iz Švedske.

Greta Tunberg

Dan planete Zemlje 2019.

Kampanja ovogodišnjeg Dana planete Zemlje glasi: „Zaštitimo naše vrste” (Protect Our Species). Velika raznovrsnost živog sveta je dar prirode. Postoje milioni različitih vrsta, i kako naučnici predviđaju, još mnogo onih koje treba da budu otkrivene. Svaki organizam, pa i onaj samo mikroskopski vidljiv, ima svoju ulogu i učestvuje u održavanju prirodne ravnoteže. Pčele, kitovi, slonovi, žirafe, orangutani i korali su samo neke od ugroženih vrsta kojima je posvećen ovogodišnji Dan planete Zemlje.

Kako ih ugrožavamo?

Narušavanje staništa je jedan od najčešćih uzroka ugroženosti neke vrste. Čak jedno posečeno drvo znači uništenu životnu zajednicu, a da ne govorimo o gradnji autoputeva, hidroelektrana i stambenih i poslovnih objekata na mestima otetim od prirode. Ljudi često, radi olakšanja i unapređenja života, pribegavaju aktivnostima koje će bespovratno uništiti neko životno stanište. Nesvesni su da je korist koju imaju kratkotrajna, a šteta po životnu sredinu nemerljiva. Na taj način su doveli u opasnost brojne vrste. Zagađenje je još jedan od faktora koji negativno utiče na raznovrsnost, a za koji smo mi i te kako odgovorni. Osim plastike i štetnih gasova koji se oslobađaju iz fabrika, termoelektrana, saobraćaja, pesticidi se ističu kao još jedan od čestih zagađivača. U cilju boljeg prinosa, poljoprivredni proizvođači koriste određena hemijska sredstva koja ne samo da su štetna po insekte i korovske biljke, već ozbiljno narušavaju i naše zdravlje. Brojni su i načini na koje utičemo na naglu promenu klime, kojoj najveći broj vrsta ne može da se prilagodi, te ih i na taj način ugrožavamo.

Dobra vest je to što zajedničkim snagama možemo da smanjimo ugroženost živih vrsta i pomognemo im da se oporave od ljudskog nemara. Zato je neophodno da što više govorimo o ovom problemu, da širimo svest o tome koliko je raznovrsnost života na Zemlji važna. Naravo, kako ne bi sve ostalo samo na rečima, neophodno je da promenimo i naše loše navike kada je ophođenje prema prirodi u pitanju.

Srbija na Planeti

Kada je „veliko spremanje” Planete u pitanju, najbolje je da svako počne iz „svog dvorišta”. Tako je i Srbija dala doprinos uvođenjem zakona o zabrani uzgoja životinja radi iskorišćavanja njihovog krzna, početkom 2019. godine o kome smo već pisali u blogu. Takođe, u protekloj 2018. godini uvedena je naplata plastičnih kesa čija je upotreba na ovaj način smanjena za 60%.

Nadamo se da će ubuduće u svetu i kod nas biti doneto više ovakvih i sličnih zakona, kako bismo sitnim koracima mogli da se približimo zdravijoj i lepšoj životnoj sredini. Do tada, čuvajmo Zemlju, jer smo je pozajmili od naših potomka i nemamo drugu!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: