Aktivizam i edukacija, Zakoni, Zanimljivosti, Životna sredina

26. januar – Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine

Prva Konferencija UN o životnoj sredini održana u Stokholmu 1972. godine bila je zamajac koji je pokrenuo društvo na globalnom nivou da deluje u pravcu menjanja svesti o stanju u životnoj sredini, o načinu korišćenja resursa, zagađivanju i njegovim posledicama i potrebi da se spreči dalje degradiranje životne sredine. Na ovoj konferenciji je usvojena deklaracija kojom se naglašava potreba za obrazovanjem o zaštiti životne sredine. Tri godine kasnije, od 13. do 22. oktobra, Beograd je u okviru programa Ujedinjenih nacija ugostio predstavnike sedamdesetak država na Međunarodnom seminaru o obrazovanju o zaštiti životne sredine. Kao rezultat ovog seminara objavljena je „Beogradska povelja“, dokument koji postavlja ciljeve i osnovne smernice programa obrazovanja o životnoj sredini na globalnom nivou.

Ovaj događaj je izazvao velika očekivanja u svetu, međutim tek osamdesetih godina, kada se Amerika uključila osetio se pomak. Usledile su brojne inicijative, direktive i međunarodni ugovori kojima se pitanje zaštite životne sredine stavlja u obavezujuće okvire. Osim toga, kontinuirano raste svest i zabrinutost za stanje u životnoj sredini. Ljudi su osetili potrebu da budu informisani, svesni i obrazovani po ovom pitanju. Počele su se sprovoditi razne akcije širom sveta koje doprinose smanjenju zagađenja, uštedi energije i čuvanju resursa.  
Na inicijativu Ujedinjenih nacija, nakon beogradskog Seminara, uspostavljen je 26. januar kao Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine. Cilj obeležavanja ovog datuma je ukazivanje na ekološke probleme na svim nivoima i poziv građanima i vladama da zajedno rade na podizanju svesti o potrebi očuvanja i zaštite životne sredine.

Šta podrazumeva obrazovanje o zaštiti životne sredine? Ono podrazumeva poznavanje prirodnih i društvenih nauka potrebnih za razumevanje i rešavanje ekoloških izazova, ali i formiranje novog sistema vrednosti čoveka u odnosu na prirodu i okruženje, zasnovanog na redefinisanim moralnim principima.

Glavni cilj ekološkog obrazovanja je naučiti ljude da u interesu svog opstanka moraju poštovati zakone i zahteve prirode, a ona će im bogato uzvratiti. Ne budemo li počeli da poštujemo te zahteve i ne samo poštujemo, nego stavljamo ispred profita, bićemo na velikom gubitku. Važno je biti svestan ekološke štete koju je pretrpela naša planeta, ali još je važnije shvatiti da je promena moguća. Neophodno je naučiti svakog čoveka da i male akcije imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu, i da taj uticaj najčešće nije mali koliko oni misle.

Obrazovanje o zaštiti životne sredine propagira svest, znanje, vrednosti, stavove i veštine u svakom pojedincu. Uči ga da poštuje okolinu kroz saradnju u rešavanju ekoloških problema na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, da razmišlja o predstavljanju i rešavanju ekoloških problema sa kojima se susreće u svom okruženju, ali i da bude svestan problema koji se javljaju u udaljenim mestima i da razume da su to i njegovi problemi zbog povezanosti svih sistema na Zemlji.

Ekološko obrazovanje se oslanja na kritičko mišljenje, konstruktivno i kreativno rešavanje problema i efikasno donošenje odluka i uči nas da problemima pristupimo sa više različitih strana da bi sagledali širu sliku.

Potrebno je uskladiti sve interakcije između čoveka i životne sredine sa principima održivog razvoja što će omogućiti da danas imamo kvalitetan život u prirodnom okruženju, ali i da se takvo okruženje sačuva za buduće generacije. Iako mi ne znamo kakve će biti potrebe budućih generacija, jer će već deca koja se danas rađaju odrastati u svetu veoma drugačijem od onog u kome mi danas živimo, znamo da će nedostatak resursa i zagađenje značajno uticati na njihove mogućnosti.

U Povelji se naglašava da je čovek tvorac svog okruženja u šta ulaže svoje intelektualne, moralne, društvene i duhovne snage. U dugoj evoluciji ljudske rase na ovoj planeti, zahvaljujući ubrzanom razvoju nauke stvorene su razne prednosti kojima je čovek unapredio svoje postojanje, ali u slučajevima pogrešnog ili nemarnog postupanja napravljena je ogromna šteta kako samom čoveku tako i njegovom okruženju. Već sada vidimo da su se umnožili dokazi o štetama koje je čovek napravio prirodi u mnogim delovima planete: postoji opasan nivo zagađenja vazduha, vode,  zemljišta što je uticalo i na živa bića i narušilo ekološku ravnotežu, dovelo do iscrpljivanja resursa i ozbiljnih štetnih uticaja na fizičko, mentalno i socijalno stanje čoveka.

Povelja dalje kaže da su ljudi pogon društvenog napretka, stvaraju društveno bogatstvo, razvijaju nauku i tehnologiju i stalno transformišu životnu sredinu. Dostigli smo trenutak u istoriji kada moramo oblikovati naše akcije širom sveta, tako da one nemaju negativni uticaj na okolinu. Neznanje i ravnodušnost može izazvati ogromnu i nepopravljivu štetu životnoj sredini od koje zavise naši životi i dobrobit. Nasuprot tome, sa malo većim znanjem i mudrijim akcijama možemo postići za sebe i svoje potomstvo bolji život u zdravom i lepom okruženju.

Jedan od načina da učite o zaštiti životne sredine je upravo praćenje EkoBloga, gde se, kao što možete videti, grupa entuzijasta trudi da vam približi najrazličitije teme iz ove oblasti.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: