Polarni medved (latinski naziv Ursus maritimus) je jedna od četiri vrste roda Ursus u koji spadaju i američki grizli, azijski crni medved i braon medved. Svrstava se u morske sisare zato što najveći deo života provodi na ledu duž Arktičkog okeana (Severnog ledenog okeana). Veoma se lako prepoznaje po svom belom krznu, međutim ono često može imati i tamniju žućkastu boju. Druga osobina je njihova velika masa – odrasli mužjaci mogu imati i do 800 kg. Upravo velika masa i debelo krzno omogućavaju im opstanak na niskim temperaturama tokom zime koje mogu biti i do -90 °C. Osim toga važnu ulogu ima i debeo sloj masti koji je važan za održavanje telesne temperature, ali i kao izvor hrane tokom letnjih meseci kada nema leda. Iako imaju male uši i kraće ekstremitete od drugih medveda kako bi sačuvali toplotu, oni imaju prilično velika stopala. Ovo je važno za njihovo kretanje po ledu. Veća površina stopala omogućava im da pravilno rasporede svoju ogromnu masu kako ne bi došlo do pucanja leda. Tako bi ljudi propali kroz ovakav led, dok polarni medvedi ne. Dodatno imaju male kvržice na šapama koje pomažu čvršće vezivanje za led i ne dolazi do klizanja.

Stanište ove  vrste obuhvata čitav arktički region (obeleženo crvenom bojom na slici). Međutim, glavno stanište jesu ledene ploče duž obala, ostrva i na otvorenom moru. Ukoliko mogu, ostaće na ledu tokom cele godine, jer se ovde nalazi glavni izvor njihove hrane – foke. Tokom leta prelaze ogromne distance kako bi ostali na ledu. Oni medvedi koji ne uspeju da ostanu na ledu, biće „zarobljeni“ na tlu i preživeće leto razgradnjom masti. Takođe, tokom ovog perioda na kopnu hrane se i biljkama kao što su različite vrste bobica. Dakle, polarni medvedi, kao i svi drugi medvedi, su svaštojedi.

Sva dosadašnja istraživanja ukazuju da su se polarni medvedi i braon medvedi odvojili od zajedničkog pretka. Zanimljivo je to da se ove dve vrste medveda ukrštaju i daju hibride. Mužjaci braon medveda prelaze velike razdaljine kako bi pronašli ženke i zalaze na teritoriju polarnih medveda gde su ukrštaju sa njihovim ženkama. Tako je na teritoriji Aljaske uočen posebni tip braon medveda koji ima mnogo više udela genetičkog materijala poreklom od polarnih medveda za razliku od svih ostalih braon medveda (6,5% u odnosu na 1% kod ostalih). Ova grupa medveda nazvani su ABC medvedi prema ostrvima na kojima žive (Admiralty, Barakof, Chichagof). Navedena pojava je važna, jer je primećeno da usled klimatskih promena raste stopa hibridizacije polarnih i braon medveda. Polarni medvedi gube stanište i ostaju na kopnu gde su veće šanse susreta sa braon medvedima. Zato se naučnici pitaju da li će na ovaj način doći do smanjenja brojnosti polarnih medveda – sve učestalijim ukrštanjem sa braon medvedima pri čemu nastaju hibridni braon medvedi.

Dakle, budući da ove životinje žive na ledu i globalno otopljavanje je očigledno, normalno je da se zapitamo šta će se dešavati sa njima u budućnosti. Tako je oformljen tim – IUCN Polar Bear Specialist Group – čiji je zadatak da prate populaciju polarnih medveda i traže bilo koji znak njihove ugroženosti. Na osnovu satelitskih snimaka NASA u periodu od 1979. do 2014. godine smanjenje količine leda dostupne medvedima je neosporno. Izgubljeno je čak 7 nedelja na ledu, tačnije 7 do 19 dana tokom svake decenije. Uspostavljen je konstantan trend – led kasnije mrzne, a ranije se topi. Led je polarnim medvedima neophodan u periodu od marta do juna kada se hrane i razmnožavaju i zimi kada se rađaju mladi. Ipak, led se intenzivno topi samo tokom septembra, što je razlog zašto postoje nesuglasice oko statusa ugroženosti polarnih medveda.

Na graficima (preuzeto sa polarbearscience.com) je prikazano variranje količine leda tokom različitih meseci, pri čemu treba obratiti pažnju da su skale različite. Tačnije, najniže vrednosti javljaju se u septembru kada je prolećno hranjenje i parenje prošlo, a pre rađanja mladih kasnije tokom zime. Odnosno – polarni medvedi trenutno nisu u opasnosti. To ne znači da će tako i ostati. Ako se led topi istom stopom svake godine, problem će biti ukoliko topljenje zahvati period mart-jun. Iz tog razloga ova vrsta se nalazi na IUCN crvenoj listi u kategoriji „osetljiva vrsta“ (vulnerable).

Osim klimatskih promena kao pretnje br. 1 koja uzrokuje gubitak staništa, naučnici izdvajaju i izlovljavanje kao pretnju br. 2 i zagađivače kao pretnju br. 3.  Gubitak staništa uzrokuje grupisanje većeg broja jedinki na dostupnim površinama. Usled toga dolazi do kompeticije za hranu i parenje, pa će veći broj medveda umirati i biće manje mladunaca.

Izlovljavanje je bila glavna pretnja tokom 19. veka kada su polarni medvedi bili veoma poželjan trofej. Međutim, od 1970. kada je postignut dogovor za očuvanje polarnih medveda lov je dozvoljen u nekim zemljama, ali samo u određeno vreme i u određenom broju. Lov je čak i važan, jer stvara prostor za podizanje novih mladunaca.

Neki zagađivači kao što su organohlorini (mogu se naći u pesticidima, fungicidima i insekticidima) utiču na tiroidne hormone polarnih medveda. Takođe slabe imunitet ovih životinja usled čega one postaju mnogo osetljivije na različite patogene. Do severnog pola dospevaju morskim strujama i vetrom, a potom ulaze u lanac ishrane na čijem su vrhu polarni medvedi koji iz tog razloga unose najviše ovih toksina.

Iz svega navedenog izgleda da je glavni neprijatelj polarnog medveda moderan čovek. 27. februar je iz tog razloga proglašen za svetski dan polarnih medveda. Jedna od inicijativa jeste smanjenje temperature u kući tokom ovog dana kako bi se smanjila emisija CO2. Naravno, potrebno je mnogo više truda i zato hajde da se neprestano trudimo ☺