Aktivizam i edukacija, Biljke, Zanimljivosti

27. februar – Dan jagoda

Ako postoji bar jedan razlog zašto nestrpljivo čekamo proleće, to je onda svakako zbog voćke koja pripada porodici ruža, neodoljivog mirisa i ukusa, lepog izgleda, miljenika dece, ali i starijih, pored trešnje pravog vesnika proleća – jagode. 

Šumska jagoda (Fragaria vesca L.) je vrlo verovatno prvo voće koje je čovek počeo da koristi u ishrani. Ona je rasprostranjena na svim kontinentima, izuzev Australije. Sa pojavom baštenske jagode (F. ananassa Duch.), koja je nastala spontanom hibridizacijom čileanske i virdžinijske jagode u 18. veku, počinje gajenje ove voćne vrste.

Stadijumi razvića ploda jagode

Jagode pripadaju višegodišnjim zeljastim biljkama. Jedino su voće koje imaju seme sa spoljašnje strane. U proseku, svaka jagoda na sebi ima oko 200 semenki. One nisu bobičasto voće, poput borovnice ili grožđa. Seme bobičastog voća se nalazi u unutrašnjosti ploda, pa botaničari smatraju da je svako seme na jagodi posebna voćka. 

Zemljište predstavlja važan činilac od koga u velikoj meri zavisi prinos, kvalitet plodova i ekonomičnost proizvodnje jagode. Za uzgoj su neophodna plodna, duboka i rastresita zemljišta. Visoki prinosi se postižu samo kada je zemljište u zasadu obezbeđeno dovoljnim količinama neophodnih biogenih elemenata (azot, fosfor, kalijum). Zemljište treba da sadrži i 3-5% humusa i da je blago kiselo. Takođe, mora biti bez korova jer oni zasenjuju biljku i što je najvažnije – oduzimaju hraniva i vodu jagodi. Jagoda je veoma otporna na niske temperature i ne napadaju je bolesti i štetočine u velikoj meri.

Plod jagode je izuzetno privlačnog izgleda, atraktivno crvene boje, prijatnog, skladno slatko-nakiselog ukusa i izražene arome. Ima veliku hranljivu vrednost, ali ona zavisi od sorte, stepena zrelosti, rodnosti i primenjene agrotehnike. On sadrži: oko 8-12% suve materije, oko 7-8% šećera (gde dominira glukoza), oko 1% organskih kiselina i do 0,70% mineralnih materija (naročito R), od 30-100 mg vitamina C i drugih korisnih materija.

Imajući u vidu ovako bogat hemijski sastav, još u antičkom Rimu su smatrali da jagoda ima lekovita svojstva. Ona je korišćena za lečenje raznih oboljenja, od depresije preko nesvestice, glavobolje, kamena u bubregu, upale grla… Jagode smanjuju rizik od srčanih oboljenja i određenih tumora (naročito tumora debelog creva), a pošto sadrže dosta nitrata, poboljšavaju protok krvi i kiseonika do mišića. 

Osim ploda, za lečenje se može koristi koren i listovi jagode. Čaj od listova se koristi kao lek za ekceme, gripe, prehlade, ali i lečenju kostobolje.

Kada je u pitanju proizvodnja, od svih kontinenata Evropa je najveći proizvođač. Slede je Severna Amerika i Azija. SAD su prve po proizvodnji jagoda u svetu. Otuda i podatak da kada bi se sve jagode proizvedene u Kaliforniji tokom jedne godine poređale plod uz plod, obišle bi svet 15 puta. Posle SAD, tu su i Turska, Španija, Meksiko, Republika Koreja, Egipat, Poljska, Japan, Nemačka, Italija, Francuska…

Berba, izvor: www.google.rs

Kod nas, proizvodnja jagode za tržište je počela posle Drugog svetskog rata. U Srbiji se prema poslednjim analizama jagoda gaji na 6892 hektara, prosečan prinos je 3,2 tone po hektaru, a ukupan godišnji prinos 21735 tona ove voćke.

Plodovi jagode sadrže mnogobrojne organske i neorganske sastojke koji su potrebni čovečijem organizmu. Oni obezbeđuju normalni razvoj ljudskog organizma, jačaju njegovu sposobnost i otpornost, doprinose uspešnijem izlečenju od raznih bolesti i bržem oporavku posle preležanih bolesti. Od njih možemo praviti sok, kompot, slatko, džem, liker, a mogu da se suše i zamrzavaju. Kada razmotrimo sve pogodnosti i blagodati koje nam ovo voće pruža, nije ni čudo da su jagode dobile svoj dan i to danas – 27. februara.

Za najvernije obožavaoce jagoda tu je i Muzej (Le Musée de la Fraise)  posvećen jagodama koji se nalazi u Belgiji. U sklopu muzejske prodavnice, može se kupiti sve posvećeno ovom voću, od džema do piva sa ukusom ovog voća.

Na kraju, širom sveta je prihvaćeno verovanje da jagoda poseduje afrodizijačka svojstva i pospešuje ljubavnu moć. Ako obratimo pažnju na njen srcoliki oblik i žarkocrvenu boju sasvim je opravdano što je posvećena Veneri, boginji ljubavi.

Pa, nema druge nego trk na pijacu po jagode!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d blogeri kao ovaj: