Aktivizam i edukacija, Ugrožene vrste, Zanimljivosti, Životinje

28. maj – Svetski dan leptira

Ластин репак (Papilio machaon)

Kada dođe proleće i sve zamiriše i procveta, u prilici smo da viđamo leptire. Ovi  insekti nas neretko oduševe svojom pojavom i lepotom, ali da li znamo dovoljno o njima?

Ovom redu insekata pod nazivom Lepidoptera pripada oko 150.000 vrsta koje su podeljene u porodice i nadporodice. Njima pripadaju moljci, dnevni i noćni leptiri, odnosno leptiri i leptirice. Poznato je da leptiri prolaze punu metamorfozu i razvijaju se tako što odrasla jedinka polaže jaja na biljku koja će biti domaćin, a iz njih se razvija larva (gusenica). Gusenica se kreće tako što puzi. Hrani se lišćem biljke koja joj je domaćin, a neke vrste se hrane i vašima. Gusenice leptira izgledaju različito, a izgled pojedinih je takav da plaši neprijatelja. Uočeno je da ptice pobegnu kada ugledaju šare gusenice koje su raspoređene tako da podsećaju na lice, odakle su dobile naziv „lažno lice“. 
Kada dostigne određenu veličinu, gusenica počinje da „prede“ svileni konac kojim se obmota i tako nastaje stupanj lutke. Na kraju se koža lutke cepa, a iz nje izlazi leptir. Ovaj proces može trajati i nekoliko meseci ako su jaja postavljena u toku zime. 

Iako je skoro pa opšte prihvaćeno da leptiri žive jedan dan, to je zapravo zabluda. Naravno, postoje i takve vrste, ali prosečan život leptira je dve nedelje. Njihov životni vek zavisi od veličine, pa veći leptiri žive duže i izdržljiviji su. Određene vrste žive čak i do 12 meseci! Jedan od takvih je leptir Monarh. 

Leptir Monarh (Danaus plexippus)

U Srbiji postoji oko 200 vrsta leptira, što predstavlja veliko bogatstvo. Najzastupljenije su Limunovac, Čkaljevac, Veliki kupusar, Šafranovac i najpoznatiji Lastin repak. Jedna od zaštićenih vrsta u Evropi, ali i u Srbiji je Apolonov leptir koji je veoma osetljiv na vremenske promene i retko se viđa, zbog čega spada u ugrožene vrste. Udruženje ljubitelja prirode i prirodnih staništa HabiProt se između ostalog bavi proučavanjem leptira i na njihovom sajtu možete pronaći koje sve vrste ovih insekata nastanjuju našu zemlju.

Do sada pominjani leptiri spadaju u dnevne. Dnevni leptiri uglavnom ne predstavljaju problem ljudima, dok su određeni noćni leptiri kao što je Gubar jedne od najvećih štetočina i pretnja poljoprivrednicima. Najviše štete nanose u voćarstvu, hraneći se lišćem različitih voćnih stabala. 

Apolonov leptir (Parnassius apolloPapilio apollo), zaštićena vrsta u Evropi i Srbiji

Sve do sada pročitano vam je možda bilo poznato, ali verujem da postoji nešto što niste znali o leptirima, pa hajde da iskoristimo ovaj dan posvećen samo njima, da vas upoznamo sa par zanimljivih činjenica. 

Leptiri se hrane biljkama, biljnim vašima, nektarom iz cvetova, ali i nečim mnogo čudnijim – to su blato, suze i znoj, a više o ovoj neobičnoj ishrani leptira možete pročitati na stranici National Geographic Srbija.
Koliko su ljudi opčinjeni lepotom leptira dokazuje i postojanje rezervata posvećenog samo njima. Ovaj rezervat nalazi se u Meksiku i pod zaštitom je UNESKA. Zanimljiv fenomen koji se ovde događa svake jeseni jeste dolazak leptira Monarha iz hladnijih severnih krajeva, gde su proveli 8 meseci. Leptiri pri povratku u rezervat toliko prepune drveće da se grane saviju, a zelena boja listova se ne vidi od veličanstveno narandžastih krila ovih leptira.

Leptir Monarh (Danaus plexippus)

I za kraj, nadamo se da će uskoro doći pravo prolećno vreme koje će nam omogućiti da uživamo u lepotama i raznolikosti leptira, a od danas sa malo opširnijim znanjem o ovim insektima.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: