Aktivizam i edukacija, Nuklearna energija, Uticaj čoveka na Zemlju, Zanimljivosti, Zdravlje

29. april – Dan sećanja na žrtve hemijskog rata

Kao pripadnici vrste koja je izazivala i izaziva iracionalne, nehumane, te krajnje nedostojne pomena tragedije, prirodno je da prisećanje na iste ostavlja gorak i sraman sloj na slici našeg postojanja. No većina istih jeste realizovana zbog odvraćanja pogleda i biranja lakšeg načina za suočavanje sa bolom. Složićete se da obraditi i prihvatiti ovakve posledice, jeste veoma teško, pogotovo kada u oči čovečanstva gleda na milione ožalošćene dece, udovica, udovaca, majki, očeva… na milione uništenih  života. Zato danas, sa bolom u grudima, ali i svesti o posledicama, odajemo počast svim žrtvama stradalim u hemijskom ratu, njihovim porodicama i prijateljima.

Dan sećanja na žrtve hemijskog ratovanja je godišnji događaj koji se održava 29. aprila od 2006. godine i 30. novembra od 2016. godine. Ovaj praznik ujedno naglašava prednosti Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCV) kao i prednosti za eliminaciju opasnosti od hemijskog oružja, čime promoviše ciljeve mira i bezbednosti. Ovaj manifest je takođe podržan od strane Ujedinjenih nacija, i na dan obeležavanja 2013. godine, generalni sekretan UN-a Ban Ki-Mun je održao govor na kom je izjavio:

Na ovaj Dan sećanja, pozivam međunarodnu zajednicu da intenzivira napore da se svet oslobodi hemijskog oružja, zajedno sa svim drugim oružjem za masovno uništenje. Radimo zajedno kako bi sve države bile uključene u Konvenciju i promovisale njenu punu implementaciju. Tako možemo najbolje da poštujemo prošle žrtve i oslobodimo buduće generacije od pretnje hemijskim oružjem.

Od 2016. godine Konferencija država – potpisnica OPCV-a, je 29. april proglasila Međunarodnim danom za osnivanje Organizacije za zabranu hemijskog oružja (Dan OPCV-a).

Da ovaj datum ima veliki značaj za civilizaciju, potvrđuje i činjenica da je od 2013. godine većina zemalja odustala od proizvodnje i korišćenja hemijskog oružja, mnoge od njih su svoje zalihe uništile, a nekoliko nacija to tek treba da uradi. Za sada je poznato da Angola, Burma, Egipat, Izrael i Severna Koreja, nisu ratifikovale Konvenciju i sumnja se da poseduju hemijsko oružje.

Prvi svetski rat (1914-1918) je svima nama dobro poznat kao i činjenica da su u njemu učestvovale skoro sve velike svetske sile. Jedno od najbrutalnijih vrsta oružja – hemijsko oružje, prvi put je korišteno u Prvom svetskom ratu, a oko polovine svih njegovih žrtava u tom ratu su ruski vojnici. Smrtonosni bojni otrovi prvi put su korišteni na bojnom polju 22. aprila 1915. u blizini belgijskog grada Ipra, gde je nemačka vojska pokušala da slomi otpor francuskih vojnika. Nemci su prvo u blizini reke pustili oko 170 tona hlora, na delu fronta dužine 6 kilometara. Čim je vetar zaduvao u pravom smeru – prema francuskoj vojsci – pustili su gas iz 6000 boca. Do Francuza su došli žuto-zeleni oblaci hlora, a to je izazvalo panično napuštanje rovova, piše u svojoj knjizi „Zaboravljeni hemijski rat 1915-1918“ profesor Mihail Supotnicki.

Čovek koji se našao u takvom oblaku umirao bi za nekoliko minuta. Zahvaljujući hloru, nemački vojni hemičari su prvi put uspeli da ostvare dva osnovna uslova potrebna za uspeh hemijskog napada – masovna primena bojnih otrova i maksimalna koncentracija gasnog oblaka

Mihail supotnicki

Hemijsko oružje je na ruskom frontu prvi put korišteno krajem januara 1915. na području Poljske. Tada je, međutim, temperatura vazduha bila vrlo niska, pa ruske trupe nisu pretrpele ozbiljne gubitke. Masivni hemijski rat protiv ruske vojske je počeo 31. maja 1915. Gotovo potpuno odsustvo drveća omogućilo je oblaku gasa da prodre do 10 km u obranu ruskih jedinica. Usled ratovanja Rusija je odlučila da samostalno poveća proizvodnju hemijskog oružja s obzirom na to da su dotadašnje zalihe zavisile od nemačkih fabrika. Uspeli su u svojim namerama, a do kraja 1916. godine postali su izuzetno vešti u ovoj vrsti ratovanja, koje su znatno unapredili gas maskama. Ovaj metod ratovanja odneo je na milione žrtava koji su se našli na putu otrovnih oblaka i isparenja.

Vrlo je bitno pomenuti i Ciklon B, supstancu na bazi cijanida poznatu po tome što su je u nacističkoj Nemačkoj koristili za ubijanje ljudi u gasnim komorama tokom holokausta.

Ukoliko vas put nanese u Poljsku, mesto koje svakako morate da posetite je Aušvic – mesto najvećeg masovnog ubistva u istoriji čovečanstva. Unutar Aušvica 1, postoji zastakljena prostorija u kojoj se nalazi tri tone ljudske kose, koja je usled pretrpljenog šoka trovanjem ciklonom B potpuno posivela. Pored ovog sivog spomenika užasa, videli biste i kako su izgledale gasne komore, tamnice, krematorijumi, sobe za mučenje… Kao neko ko je lično posetio Aušvic, ostajem verbalno nemoćna pri pokušaju da opišem šta sam tamo videla. Koliko god da me je ovaj prizor skamenio i ostavio zauvek na neki način obeleženu, znam da je u mom slučaju bilo neophodno, jer sam samo tada suočena sa užasom, mogla da shvatim mali delić ove strašne istine.

Završiću ovaj tekst, tradicionalno pozivajući sve nas na minut ćutanja. Osim nade da ćemo izvući pouku iz naših nedela i iskupiti se za zločine koji su plaćeni ljudskim životima, imam želju, koja je verujem, zajednička svima nama. Želju neophodnu za opstanak naše vrste, neophodnu za sreću sve dece koja će hodati ovom planetom – želju da prihvatimo mir!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: