Aktivizam i edukacija, Šta ja mogu da uradim?, Zdravlje

31. januar – Nacionalni dan bez duvanskog dima

Danas se u Srbiji obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima. Iako smo svi dobro upoznati sa rizicima koje ova loša navika nosi, većina pušača ih zanemaruje zarad prividnog zadovoljstva prilikom konzumiranja cigareta.

Razlozi za početak pušenja su brojni, često je to želja mladih ljudi da se uklope u društvo, da budu prihvaćeni i „kulˮ. Prema istraživanju koje je 2017. godine sproveo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batutˮ, 10% učenika između 13 i 15 godina su aktivni pušači. Odrasli pribegavaju ovom poroku da bi se, kako veruju, oslobodili od stresa i smanjili napetost. Najčešće zablude su da cigarete poboljšavaju raspoloženje i pamćenje, te da imaju hranljivo dejstvo i podižu radnu sposobnost. Takođe, postoje određene prilike koje podstiču pušenje, kao što je ritual ispijanja kafe, telefonski razgovor, vožnja automobila ili razna slavlja, na kojima se uz alkohol, u društvu konzumiraju i cigarete.

Cigareta sadrži 4000 štetnih sastojaka, od kojih su najvažniji nikotin, katran i ugljen-monoksid. Nikotin, koji usled sagorevanja dospeva u respiratorni sistem pušača, izaziva osećaj užitka. Jednom cigaretom se unese 1,5 miligrama nikotina, dok je letalna doza 60 miligrama. Katran je proizvod suve destilacije i prilikom sagorevanja razvija se na vrhu cigarete, dok ugljen-monoksid usled nepotpunog sagorevanja ostaje nerazgrađen u organizmu i vezuje se za hemoglobin što smanjuje količinu kiseonika u organizmu. Cigarete izazivaju psihološku i fiziološku zavisnost.

Pušenje štetno utiče na ceo organizam. Prouzrokuje pigmentaciju zuba, loš zadah, ubrzava starenje, najviše pogađa pluća, srce i krvne sudove, za 110% povećava rizik dobijanja karcinoma, od kojih su najčešći karcinom usne duplje, pluća, želuca… Izaziva spontane pobačaje i impotenciju. Cigarete štetno utiču i na takozvane pasivne pušače, ljude koji su izloženi duvanskom dimu, jer se sa vrha cigarete oslobodi 50 puta veća količina kancerogenih materija od one koja se nađe u dimu koji osoba pušenjem uvlači u organizam. Pušenje u zatvorenim prostorijama uzrokuje kako psihičke, tako i fizičke probleme.

Osim što duvanski dim pogoršava kvalitet vazduha, sam proces proizvodnje i transporta cigareta štetno utiče na životnu sredinu. Takođe, nesavesno (na trotoarima i travnjacima) odbačeni filteri, takozvani opušci, koji nisu biorazgradivi, predstavljaju znatnu količinu otpada i problem za odlaganje.

Odlukom da prestanete da pušite poboljšaćete kvalitet svog života i života ljudi u vašoj okolini. Umesto cigareta konzumirajte sveže voće i povrće. Prošetajte, vozite bicikl u prirodi i umesto duvanskog dima, udišite svež vazduh. Budite uporni i odlučni u svojoj nameri da se rešite ove loše navike koja uništava zdravlje.

Šta ostane u organizmu nakon 600 cigareta?

Više informacija o programima za odvikavanje od pušenja potražite na sledećim linkovima:

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d blogeri kao ovaj: