Aktivizam i edukacija, Ugrožene vrste, Uticaj čoveka na Zemlju, Životinje

4. decembar – Internacionalni dan geparda

Današnji datum posvećujemo vrhunskom atleti i sprinteru – gepardu. Ovaj dan odabrala je osnivačica Fonda za zaštitu geparda dr Laura Marker u znak sećanja na ženku geparda Kajam koju je odgajala u rezervatu na Safariju. Kajam je bila deo istraživanja koje je imalo za cilj da utvrdi da li bi zarobljeni gepardi mogli uspešno da se vrate u divljinu. Ova ženka je pobegla iz rezervata, ali se istraživanje završilo pozitivnim rezulatom.

Pre nego što dođemo do toga zašto je uopšte bilo potrebe za ovakvim eksperimentom hajde da prvo bolje upoznamo ovu mačku, mačku koja je od najranijeg detinjstva pa sve do danas moja omiljena životinja.

Gepard (Acinonyx jubatus) je najveći predstavnik podfamilije Felinae, naseljava veći deo Afrike i deo Irana. Danas je poznato pet podvrsta:

Južnoafrički ili namibijski gepard (Acinonyx jubatus jubatus) i njegova populacija je nekad smatrana posebnom podvrstom.

Kralj gepard ima mutaciju krznenih šara koja rezultuje velikim povezanim crnim mrljama.

Gepard ima lagano, gipko telo i tanke, duge noge sa kandžama koje, za razliku od većine mačaka, ne može da uvuče. Zlatno-narandžasto krzno prekriveno je crnim tufnama, a karakterišu ga i crne trake koje se pružaju od očiju do njuške. Ove trake imaju ulogu reflektovanja svetlosti kako bi lakše lovio u toku sunčanog dana za vreme kog je gepard najaktivniji. Neke podvrste imaju bućavu grivu koja ga čini gotovo neprimetnim na travnatom terenu na kom živi i lovi.

Težine je svega oko 65 kg, dužine tela oko 135 cm dok samo rep može biti dugačak i do 84 cm. Veliki nosni prolazi obezbeđuju gepardu brz protok vazduha, a uvećano srce i pluća doprinose obogaćivanju krvi kiseonikom u kratkom vremenu što omogućava brz povratak snage nakon potere. Dok trči rep koristi kao sredstvo upravljanja poput kormila koje mu omogućava pravljenje oštrih skretanja. Tokom više od polovine neverovatnog trka, gepard ima sve četiri noge u vazduhu. 

Ovakva konfiguracija tela čini geparda najbržom kopnenom životinjom, a kada pričamo o toj brzini izgleda kao da opisujemo performanse najnovijeg Lamburdžinija. Zaista, kako vam zvuči da gepard može da dostigne brzinu od skoro 100 km/h za samo 3 sekunde, a u prvih par zamaha dostiže brzinu od 72 km/h? Najveća brzina koju može da dostigne je oko 110 km/h.

Međutim, i pored zadivljujućeg izgleda i brzine, gepard danas trči najvažniju trku, trku za opstanak sopstvene vrste. Malo je poznata poražavajuća činjenica da je čak 90% populacije geparda nestalo, a njihova brojnost se svela na jedva 7100 jedinki u prirodi. 

Glavni razlozi smanjenja brojnosti su pre svega gubitak staništa zbog širenja ljudske populacije kao i nedostatak plena koji gepard lovi. Zatim tu je sukob sa ljudima koji pokušavaju da zaštite svoju stoku, ali i nelegalna trgovina divljih životinja i krivolov. Gepard se lovi zbog krzna, ali se neretko, zbog svoje blage naravi, drži i kao kućni ljubimac.

I pored svoje brzine čini se da gepard ne može da pobegne negativnom uticaju čoveka pa mu ne preostaje ništa drugo nego da mu isti taj čovek pomogne da uspešno istrči najbitniju trku u svom životu. Ja navijam za svog miljenika sa tufnama, a ti?


Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: