Aktivizam i edukacija, Biljke, Biodiverzitet, Bogatstvo planete

5. septembar – Dan Amazona

Извор: Ana & Michal

Ovih dana kruže slike po internetu o požarima u Amazoniji i to je zaista tužna vest koja treba da se raširi u javnosti i treba da se priča o tome. Takođe kruže i empatične priče ljudi koji očigledno tek sada postaju svesni važnosti očuvanja prirode i njenog postojanja uopšte. Isto tako, na internetu možete pronaći podatke kako da pomognete obnovi prašume, gde da donirate novac i gde da se prijavite da volontirate.

Hajde da se za početak podsetimo o lepotama Amazona i svih razloga zašto volimo prirodu.

Dakle, Amazon je reka u Južnoj Americi i vodom najbogatija reka na svetu. Od ukupne količine vode koju sve reke unesu u okeane, 20% otpada na Amazon. Tok Amazona polazi sa planinskih padina i od jezera napajanih vodom iz planinskih glečera južnoperuanskih Anda.

Gornji tok reke Maranjon teče u pravcu severa, da bi zatim skrenuo ka istoku, spuštajući se u basen Amazona. Duž srednjeg i donjeg toka ulivaju se pritoke sa Gvajanskog pobrđa na severu i Centralne brazilske visoravni na jugu.

Snažni tok reke i plima Atlantskog okeana stvaraju fenomen poznat kao povratni plimski talas koji putuje uzvodno i pojavljuje se na Amazonu i susednim rekama nekoliko puta godišnje. Počinje grmljavinom koja se pojačava i javlja se na mestima gde dubina reke ne prelazi 7 metara.

Ono što je posebno bitno jeste da više od trećine svih biljnih i životinjskih vrsta živi u basenu amazonskih tropskih šuma. Kopnene i vodene životinje su se savršeno adaptirale na stalne poplave karakteristične za taj tip staništa, pa tako na primer mravojedi i oposumi prihvataju predmete repovima ili na primer ribe koje su razvile kutnjake kako bi se hranile voćem.

S obzirom na to da je vidljivost u muljevitim močvarama znatno smanjena, neke životinje su razvile čulo dodira kako bi se adaptirale. Tu žive najveće kornjače, vidre, glodari i zmije na svetu. Što se tiče biljnog sveta, veoma je raznovrsno i prelepih boja, kao što su orhideje, kakao, bromelije, kafa i mnoge druge.

Krčenje šuma, rudarstvo, požari i agrikultura izazivaju velike probleme i uzrokuju postepeni nestanak ovog prirodnog staništa. Smatra se da su farmeri namerno izazivali požare radi obrade zemljišta.

U odnosu na prošlu godinu, proces uništavanja šuma je dostigao čak 88%, a broj požara je povećan za 84% u odnosu na prošlu godinu. Oko 17% kišne šume je nestalo i ako taj procenat dostigne 25%, smatra se da više neće biti pomoći i da će postepeno celo područje prerasti u savanu.

Izvor: lubasi

Takođe, to može dovesti do ekonomskog kolapsa, s obzirom na to da kiša ovog područja snabeva mnoge gradove, hrana koja obezbeđuje ljudima preživljavanje i turizam kao bitan faktor. Ne smemo zaboraviti ni štetne uticaje dima poreklom od požara po zdravlje ljudi, a koji se već uveliko ispoljavaju.

Za kraj, moram da se zapitam, šta bi bilo da je svako od nas već od malena naučen da voli prirodu i živa bića, da počisti ispred svog ulaza u zgradu ili kuću, da se s vremena na vreme edukuje o zaštiti okoline… Možda je to neka nova tema, a do tada, hajde da delimo misli i rešenja, vreme ćutanja je iza nas. ☺

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: