Aktivizam i edukacija, Šta ja mogu da uradim?, Uticaj čoveka na Zemlju, Životinje

17. avgust – Dan napuštenih životinja

Ako danas ili bilo kog drugog dana odlučite da prošetate vašim gradom, srešćete bar jednu mačku ili psa lutalicu. Takvo stanje na ulicama nije ništa novo, ali mi se pitamo da li je moguće promeniti ga? Danas je svetski dan napuštenih životinja, a u ovom tekstu pročitaćete zašto je ovaj datum važan i šta možemo da uradimo kako ne bismo viđali napuštene životinje na ulicama.

Sada već davne 1992. godine ustanovljen je Svetski dan napuštenih životinja koji se obeležava treće subote avgusta, a obeležavanje ovog datuma započela je Helen Džouns, osnivač ISAR (International society for animal rights). Organizacija koju je ona osnovala u Sjedinjenim Američkim Državama jedna je od prvih organizacija tog tipa koja se brine o pravima životinja.

Raličita istraživanja govore da 75% svetske populacije pasa i mačaka nema svoj dom. Glavni uzrok ovog stanja jeste neodgovorno vlasništvo. Svaki vlasnik psa ili mačke treba da vakciniše, čipuje, steriliše ili kastrira svoju životinju kako bi doprineo smanjenom broju životinja na ulici. Ono što se podrazumeva jeste da se o životinjama treba brinuti do kraja njihovog života. Rekli bismo da je to nešto što svaki vlasnik zna, ali problem nastaje i tu, kada nedgovorni vlasnici nesterilisanu životinju izbace na ulicu. Da bi se ovo stanje promenilo i da bi se definisala prava životinja i obaveze ljudi, doneto je više zakona i pravilnika. Zakoni se razlikuju od države do države, a u Evropi se primenjuje zajednička Evropska konvencija o zaštiti kućnih ljubimaca, doneta u Strazburu 1987. godine koja je 2010. godine potvrđena i u Srbiji. Iako deluje kao da je veći deo posla ovim završen, problemi se nastavljaju. Postoji više razloga zašto i dalje viđamo pse i mačke lutalice koji nisu zaslužili da ostanu sami, gladni, žedni i nezaštićeni. Jedan od njih je loša primena zakona u praksi i nedovoljan broj lica koja kontrolišu njegovu primenu. Takođe, veliki broj ljudi u Srbiji smatra da nije humano sterilisati ili kastrirati životinju i da će je na taj način ugroziti. Zapravo, situacija je suprotna. Time što neko ne steriliše svoju životinju direktno utiče na povećanje broja životinja na ulici, a ugrožava zdravlje i život svoje životinje.

Ipak, u nizu poražavajućih činjenica, volela bih da se fokusiram na ono pozitivno, čega u ovom slučaju ima. Pre svega, to su organizacije i pojedinci koji se godinama bore da prehrane, leče i nađu dom napuštenim životinjama i smanje broj novih životinja na ulicama. Vrlo često smo svedoci kampanja i manifestacija koje sprovode različite organizacije širom države sa ciljem povećanja svesti ljudi i ukazivanja na problem. Važno je da pomenemo Banku hrane za napuštene životinje, čiji aktivisti neumorno hrane napuštene životinje na teritoriji celog Beograda, zatim Mačkarenje, grupu volonterki koja pomaže napuštenim macama. Isto tako i Retro to the rescue, organizaciju koja sav prihod od prodaje stvari donira drugim organizacijama koje pomažu životinjama. Još jedna bitna činjenica jeste da Veterina Beograd ima akcije besplatne vakcinacije, sterilizacije i čipovanja napuštenih životinja i na taj način dodatno motiviše građane da udome životinje sa ulice.

Najmanje što svako od nas može da uradi jeste da udomi životinju sa ulice, postane i ostane odgovoran vlasnik. A ako ste već odgovaran vlasnik srećne životinje i spremni za veći poduhvat, onda je danas pravi dan da se priključite nekoj od mnogobrojnih humanitarnih organizacija i učinite jedan veliki korak ka boljoj budućnosti životinja.

Za kraj upoznajte spašene ljubimce EkoBlog ekipe 🙂

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: