Na današnji dan, počevši od 2002. godine, ljudi širom sveta proslavljaju u čast okeana koji nas sve povezuje, koliko god da smo udaljeni. Zašto je toliko bitno da zaštitimo okean?

Zdrav okean je jedan od osnovnih preduslova za preživljavanje. Najveći deo kiseonika koji udišemo dolazi upravo iz okeana. Dobar deo ishrane bazira se upravo na hrani dobijenoj iz okeana. Okean je odgovoran za stabilnost klime i mnogo toga drugog.

Cilj ove proslave nije samo da pročitamo o tome i kažemo – fino! Cilj je da se podsetimo i naučimo koliko je okean bitan kao ekosistem i da uradimo sve što je u našoj moći da ga sačuvamo.

Tako da, hajde da se bacimo na ono što jeste poenta današnjeg dana:

  • Promeni perspektivu – pokreni svoje prijatelje i rodbinu da razmisle o tome zašto je okean bitan prvenstveno za njih lično a zatim i za sve nas koji živimo na planeti Zemlji. Pitaj ih šta misle kako naše ponašanje prema okeanu može da utiče na buduće generacije koje ostaju posle nas.
  • Edukuj sebe i druge – čitaj o raznovrsnosti i lepoti okeana i bića koja u njemu žive. Izuči kako naše svakodnevne aktivnosti utiču na njih. Širi novo znanje dalje ☺
  • Promeni ponašanje – Svi smo mi povezani na neki način sa okeanom. Održavanjem svoje okoline, direktno održavaš okeane. Već malim promenama u svakodnevnim aktivnostima znatno možeš da utičeš na stanje okeana, pa ako još u to ubediš svoje prijatelje i porodicu, vrlo brzo situacija može da se promeni!
  • Proslavi – Izdvoji danas malo vremena da razmisliš o okeanu i načinima na koje možeš da pomogneš da se zagađenje smanji a očuvanje poboljša. Uključi se u aktivnosti ili organizacije koje rade upravo na tome.

Tema ovogodišnjeg svetskog dana okeana jeste plastični otpad i rešavanje njegovih posledica.

Već neko vreme je poznato da je plastični otpad najveći problem kada su okeani u pitanju. Svakog minuta jedan kamion plastike bude izbačen u okean. To iznosi neverovatnih 1.4 milijarde tona smeća koje završi u našim okeanima. Sva ta plastika se nalazi skrivena u Severnom Pacifiku, u predelu poznatom pod imenom „Veliki pacifički sloj smeća”. U ovom predelu postoji sistem cirkularnih struja okeana koje se formiraju kretanjem vetra i rotacijom planete. Ovaj sloj je veliki kao četiri Francuske.

Zašto smo to dozvolili?

Dugo se verovalo da je okean kanta za smeće bez dna. Otići će sve tamo, razgradiće se i to je to. Sada znamo da plastika neće da se razgradi. Jednostavno neće. Raspašće se do nekih mikro-čestica i kao takvu će je pojesti ribe koje ćemo onda jesti mi, ili ćemo je direktno popiti kroz vodu, kako česmovaču, tako i flaširanu. Ako se ovaj trend zagađenja plastikom nastavi, uskoro ćemo svi kao začin u hrani i vodi imati – plastiku!

By U.S. Fish and Wildlife Service Headquarters [CC BY 2.0 (https://creativecommons.org/licenses/by/2.0) or Public domain], via Wikimedia Commons

To sigurno ne želimo, zar ne?

Mnoge akcije postoje da se okean očisti. Radi se na tome svaki dan. Ali, nema poente da oni čiste a mi bacamo. Prvo zato što je bacanje lakše i brže tako da ćemo svakako da ih „pobedimo”. Drugo zato što onda nema ni poente čistiti. Jedini način da se problem plastike u okeanima reši jeste da hitno prestanemo da je koristimo, a da se oni koji tome posvećuju svoje vreme, pozabave haosom koji smo do sada napravili.

Da, da! Jednostavno, prestanite da koristite plastične proizvode. Objašnjenja i trikovi kako da to učinite a da ni ne osetite slede u nekom od narednih tekstova. ☺

Do tad se pridružite svetu barem u jednom – prestanite da koristite plastične kese. Tri, četiri, sad!