Energija, Globalno zagrevanje, Zanimljivosti

8. mart – Dan zahvalnosti Suncu

Sunce je milionima godina ljudima bilo i ostalo predmet divljenja. Od davnina su ga smatrali božanstvom (Helios u grčkoj mitologiji, Sol u rimskoj), uživali u svemu što njegova svetlost i temperatura pružaju i plašili se pomračenja kao smaka sveta. Iako smo dosta napredovali od  antropomorfiziranja astronomskih objekata, mada im se i dalje divimo, tek smo na korak bliže sveobuhvatnom razumevanju istih.

Za početak, sa određenom sigurnošću možemo da objasnimo kako je Sunce nastalo. Svemir, iako izgleda poprilično pusto, prepun je čestica i gasova. Najveći procenat ovih čestica su vodonik i helijum, mada ima i drugih elemenata nastalih od smrti pređašnjih zvezda. Pre otprilike 4,5 milijardi godina, talasi energije koji redovno protiču svemirom su pritiskali ove čestice sve bliže i bliže, sve dok gravitacija nije izazvala njihovo grupisanje i spin (rotiranje). Ovo je ključno jer baš ovaj spin je izazvao da se ovaj oblak spljošti u nekakav disk, u čijem centru se nakupljao materijal i formirao protozvezdu koja će kasnije biti Sunce. Sama gravitaciona sila Sunca je dovoljna da održi sve planete, uključujući i našu Zemlju, u orbiti. Možemo reći da se, na neki način, ceo naš život vrti oko Sunca (bukvalno!).

Dalji procesi su doveli do povećanja pritiska i temperature, sve dok se nije dostigla tačka kada počinje da se dešava nuklearna fuzija (vodonik se direktno pretvara u helijum uz oslobađanje energije) što uslovljava sve procese u našem, Sunčevom, sistemu. Oslobađajući energiju i svetlost, Sunce utiče na sledeće stvari:

Prvo i osnovno, zagreva površinu Zemlje, dovoljno da je život na njoj moguć i da je Zemlja prelepa plava planeta, a ne ledena pustinja. Svetlost koja dolazi do Zemlje apsorbuju i transformišu svojevrsni fotosintetički aparati biljaka, algi i bakterija, gde dalje, osim što im pruža hranu, pruža ostalim organizmima kiseonik. Bez ovih, naizgled jednostavnih, stvari, život onakvim kakvim ga danas vidimo, ne bi bio moguć.

Interesantno je spomenuti da Sunce zapravo nije žuto. Primetićemo da uvek kada crtamo Sunce, bojimo ga u žuto (ili ako smo u Japanu, crveno). Ovo je efekat koji se javlja rasipanjem svetlosnih zraka o čestice Zemljine atmosfere, te zna biti bordo, crveno ili čak žuto. Slični procesi omogućavaju nam da vidimo nebo kao plavo. Sunce je, u stvari, belo. Dokaz za ovo možemo videti u duginim bojima, koje predstavljaju Sunčeve zrake koji se rasipaju na sastavne talasne dužine. Možemo da se zapitamo: da je Sunce stvarno žuto i emituje žute svetlosne zrake, koje bi boje bio sneg?!

Sunce izgleda žuto zbog razlaganja njegovih zraka na određene talasne dužine zbog čestica atmosfere

Mnoge organizacije koje se bave konzervacijom ugroženih životinjskih vrsta obeležavaju 10. mart, kao neki vid zahvalnosti Suncu. Meni interesantan primer je: Love the oceans, gde sunce ima ogroman uticaj u navigaciji ovih životinja i omogućava im uspešno parenje. Ako se uopšte može izdvojiti najznačajnija uloga Sunca za nas i našu planetu, ostaje otvoreno pitanje čistog i obnovljivog energetskog resura. Poslednjih decenija pitanje obnovljivih izvora energije i sprečavanja globalnog zagrevanja sa smanjenjem zagađenja prirode je u jeku. Kao potencijalno rešenje, javljaju se solarni paneli koji mogu proizvoditi struju, pružiti grejanje i čisti su. Kao i uvek, ostaje pitanje ekonomičnostih ovakvih panela.

Sudbina Sunca, pa i Zemlje, je da se vremenom ugasi i to na spektakularan način. Vremenom, potrošiće se sav vodonik koji je u jezgru, pa će najbolja laboratorija u našem svemiru preći na helijum kao izvor energije. Narašće do tolikih dimenzija da će bukvalno progutati Merkur, Veneru i našu Zemlju. Polako će doživeti kolaps i smanjiti se na Belog Patuljka, ali će i dalje emitovati toplotu i enrgiju dok se hladi. Srećom ova sudbina je još daleko u budućnosti, nekih par milijardi godina.

Ono što možemo sa sigurnošću tvrditi jeste da, iako je prošlo mnogo godina od našeg obožavanja Sunca kao božanstva, i dalje je jako očekivan gost posle hladnih zimskih dana i nikada ne propušta priliku da nas obraduje dugim i toplim letnjim danima.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: