Aktivizam i edukacija, Biljke, Biodiverzitet, Bogatstvo planete, Ekosistemi, Šta ja mogu da uradim?, Ugrožene vrste, Uticaj čoveka na Zemlju, Zanimljivosti, Životinje, Životna sredina

Beljarica – da li ste na strani prirode ili urbanizma?

Iako sam rođena u Beogradu, čula sam za Beljaricu tek pre oko dva meseca. Mnogi moji prijatelji takođe ne znaju za ovo mesto. Znate li vi?

Beljarica, poznata i kao Balaton, Crvenka, a najpoznatija kao „Beogradska amazonija“ predstavlja močvarno zemljište na površini od 900 hektara. Nalazi se uzvodno od Pupinovog mosta na levoj obali Dunava. Na ovom mestu do sada je uočeno preko 136 vrsta ptica od približno 350 vrsta koje žive na teritoriji Srbije. Najveću pažnju privlači orao belorepan. Svuda možete pročitati da je baš na ovom mestu najveća gustina populacije belorepana u celoj zemlji. Trenutno su prisutna četiri para sa svojim mladuncima. Ova činjenica je bitna iz razloga što brojnost jedinki ove vrste u Evropi opada. Orao belorepan se gnezdi upravo na plavnim terenima duž obala Dunava, Tamiša, Save i Tise. Uništavanje rečnih obala radi urbanizacije je glavni razlog njihove ugroženosti. Ali u Beljarici se mogu naći i patka njorka, divlja patka kržulja, običan mišar, labud grbac, sove, zebe, grmuše, gnjurci… listu svih do sada uočenih vrsta na području Beljarice možete pogledati OVDE.

Naravno, Beljaricu krase i mnoge vrste riba kojima je ovo idealno mesto za mrest (29 vrsta), gmizavaca (9), vodozemaca (8) i sisara (62) među kojima su slepi miševi, divlja mačka, divlje svinje, šakali,  vidre, tekunice, kune, slepo kuče i drugi.

A onda pogledate malo bolje kartu Beograda i vidite da se u blizini nalazi železnička pruga, da je odmah pored Pupinov most do Zemuna, a još malo dalje u Surčinu i aerodrom. Idealno mesto da se izgradi velika luka i poveže celokupna infrastruktura. I savršen način da se smanji količina saobraćaja u centru grada, kakav uspeh.

Sve bi to bilo super da Liga za ornitološku akciju (LOA) nije još 2010. godine podnela zahtev da Beljarica postane zakonom zaštićeno područje (predeo izuzetnih odlika – PIO). Zahtev je usvojio Sekreterijat za životnu sredinu grada Beograda i preneo nadležnost Zavodu za zaštitu prirode Srbije 2013. godine. Kada uđete na sajt zavoda i potražite sva zaštićena mesta u zemlji prikazaće vam i Beljaricu (Forland leve obale Dunava kod Beograda) pod registarskim brojem 201300014. Godina zaštite ne postoji, jer  zahtev još uvek nije prihvaćen. Međutim, „Zakon o zaštiti prirode Srbije” član 42. glasi: „Područje za koje je pokrenut postupak zaštite smatra se zaštićenim u skladu sa ovim zakonom, a do donošenja akta o proglašenju primenjuju se mere propisane u studiji zaštite iz stava 1. ovog člana“.  A prema članu 12 određene su i kompenzatorne mere u slučaju kršenja propisa koje zahtevaju ili uspostavljanje novog lokaliteta sa sličnim osobinama ili novčanu nadoknadu.

 

Da li zakon uopšte važi u našoj zemlji?

Da li je potrebno pomenuti sve slučajeve kada narod nije poslušan? Kada je ogroman broj građana izašao na ulice i javno protestovao na šta se vlast nije ni okrenula? Ako sada uništimo Beljaricu, šta će biti sledeće? Neki nacionalni park možda? Izgradnja Toplodolskog kanala i derivacionih hidroelektrana na teritoriji Parka prirode „Stara planina“ je samo još jedan primer. Koliko peticija je potrebno i gde je demokratija? Ali još bitnije pitanje je: Gde su ljudi? Iako je narod bio ignorisan od strane vlasti mnogo puta, na nama ostaje da se borimo za prirodu naše zemlje i da se pobunimo!

Nova luka u Beogradu, ako sve bude po planu, biće izgrađena nedaleko od Pupinovog mosta na levoj obali Dunava u naselju Borča. Pored ove lokacije, kao deo ukupnog lučkog područja, planira se i da na lokaciji kod Krnjače bude izgrađen lučki terminal za pretovar prirodnih agregata (šljunak, pesak i sl.). U zavisnosti od stvarnih potreba građevinske industrije, a u saradnji sa Gradom Beogradom, biće razmotrena potreba za još jednom lokacijom za izgradnju terminala za pretovar prirodnih agregata i to na Savi u Beogradu, saznaje “eKapija” u Ministarstvu građevinarstva.

Ovo je izjava iz januara 2016. godine, pre nego što je zvanično odlučeno da lokacija za novu luku ipak bude na teritoriji Beljarice.

Prema urbanističkom planu još iz 2003. godine za novu luku su razmatrane teritorije Borče i Krnjače ili Vinče. Beljarica ne sme biti betonirana, jer je ovo glavno plavno područje na ulazu u grad. Kada vodostaj Dunava naraste voda se ovde izliva, tok reke usporava i zato nema poplava u gradu. Ukoliko se Beljarica betonira, talas vode će još jače udariti u grad.

Šta možemo da uradimo? Najpre moramo sprečiti izgradnju luke. Nismo mi protiv urbanizacije, samo smo protiv uništavanja prirodnog dobra. Luka može da se izgradi i na drugim lokacijama. Zatim možemo zakonom zaštititi Beljaricu i uvesti ekološku taksu, privući ljude, najpre Beograđane, a onda i mnoge druge. Možemo organizovati pešačke ture vikendima kako bi deca (a što ne i odrasli) upoznala prirodu i životinje. Ono što ne treba da uradimo je da uništimo i ono malo prirode što nas okružuje, jer ne znam za vas, ali ja svoj mir održavam upravo tako: pobegnem od gužve i buke i ljudi i okružim se zelenilom bar na kratko. Ukoliko se slažete s tim molim vas potpišite peticiju OVDE. Pre toga možete pogledati i video koji je objavila LOA  i dokumentarac koji je snimio VICE.

Peticiju je trenutno potpisalo 9184 osoba. Hajde da nas bude duplo toliko !

2 Comments

  1. Slavica Đ.

    Prirodu stavljati uvek u prvi plan, a ne ”napredak civilizacije”. Priroda daje ono, što niko ne može da da. Budite uporni! Ne dozvolite da niko remeti prirodne tokove i uništava biljni i životinjski svet. Planinar sam i uvek sam uz prirodu.

    • Милица Илић

      Милица Илић

      Trudimo se, hvala na podršci 🙂

Leave a Reply

WordPress spam blocked by CleanTalk.

Theme by Anders Norén