Aktivizam i edukacija, Šta ja mogu da uradim?, Ugrožene vrste, Uticaj čoveka na Zemlju, Zanimljivosti, Životinje

Beloglavi sup

Beloglavi sup je naša najveća ptica sa rasponom krila oko 2.80 m i prosečnom težinom od 7,5-8,5 kg, a može dostići i 11 kg. Osim u našim krajevima, beloglavi sup se može pronaći i u južnoj Evropi, Africi i Aziji. On je smeđe boje, dok su mu dugačak vrat i glava prekriveni belim paperjem. Ono što ga čini posebnim jeste oštro čulo vida koje mu pomaže da uoči lešinu kojom se hrani. Njegove ćelije u oku su osam puta gušće od ćelija čoveka, a ako ga uporedimo sa orlom može se reći da orao vidi svoj plen jer se kreće, dok sup uoči uginulu životinju koja je nepokretna.  Beloglavi supovi žive u koloniji i obično na taj način i love, druželjubive su, i nasuprot shvatanjima, bezopasne za čoveka. Gnezde se u kolonijama od nekoliko jedinki, a na jajetu koje izlegne ženka, leže oba roditelja. Mladunče beloglavog supa postaje polno zrelo tek oko pete godine života. Mladunci se razlikuju od odrasle jedinke po boji perja oko vrata, njihovo perje je smeđe boje. Kada beloglavi supovi pronađu partnera, sa njim ostaju celog života. Moglo bi se reći da u tom smislu oni predstavljaju ideal kome teži ljudska vrsta.

Beloglavi sup hrani se lešinom, kao što je već napomenuto, i na taj način obavlja važnu ulogu u ekosistemu smanjujući mogućnost zaraze. Na primer, ukoliko sup pojede zaraženu divlju životinju ili stoku, on se neće zaraziti jer je zapravo imun, dok bi na čoveka ili na drugu životinju zaraza prešla. Izumiranjem nomadskog stočarstva u 20. veku znatno se smanjio broj supova u svetu. Osim toga, za to su zaslužni i ljudi koji su godinama ubijali ove ptice, bacanjem otrovnih lešina kako bi ubili vukove. Rasprostranjenost beloglavih supova u svetu razlikuje se od države do države. Tako su u Nemačkoj ove ptice izumrle još u 18. veku. U Belgiji i Holandiji ima oko 100 jedinki, a u Francuskoj oko 500. Zemlja koja se znatno razlikuje od navedenih jeste Španija, gde se može naći i nekoliko hiljada supova. Ovo povećanje broja beloglavih supova u 21. veku stavilo ga je na mesto malog rizika na crvenoj listi. Razlog da baš beloglavi sup dobije mesto na našem blogu jeste i to što je ova vrsta u Srbiji zapravo spašena od izumiranja i to zahvaljujući fondu za zaštitu ptica grabljivica, biološkom institutu i slozi ljudi. Ljudi su se ujedinili i napravili hranilišta za supove i tako u prethodnih 20ak godina značajno povećali broj jedinki. Ova hranilišta ograničavaju kretnju supova (nemaju potrebe da idu dalje) i na taj način smanjuju mogućost trovanja, stradanja ili lovljenja.  Kanjon Uvac je upravo mesto gde se nalazi najveća gnezdeća kolonija beloglavih supova. Tamo ima oko 110 gnezdećih parova baš zahvaljujući ljudskoj inicijativi. Zato, hajde da se ugledamo na ovu akciju i pokušamo da doprinesemo smanjenju izumiranja ugroženih životinja na ovim prostorima, jer kao što se vidi na primeru beloglavog supa, sve što nam treba je dobra volja i organizacija.

Dok sa jedne strane imamo priču o ljudskosti, humanosti i angažovanju, sa druge strane imamo i priču o nečoveštvu i okrutnosti. O tome nam svedoči tužna sudbina beloglavog supa Sadama koji se izlegao u kanjonu reke Uvac, a ime dobio po bivšem iračkom predsedniku. Poznato je da ptice lutaju i istražuju, pa je to uradio i Sadam stigavši čak do Iraka, što nam govori i kako je dobio ovo ime. Međutim, tamo je uhvaćen od strane krivolovaca koji su, videvši da ima oznaku na nozi, mislili da je nečije vlasništvo i za njega tražili otkup. Od ovih okrutnih ljudi oslobodio ga je jedan ljubitelj ptica, Omar Al Šeikli i odmah javio Mađarskoj i Ruskoj centrali, pa je tako vest došla i do Srbije čija se oznaka nalazila na ptici. Fond za zaštitu ptica grabljivica naložio je da ptica bude puštena i prenosio je vesti o njemu. Koliko je njegovo puštanje bilo značajno svedoči i to da je bilo emitovano na iračkoj nacionalnoj televiziji. Međutim, Sadam nije uspeo da završi svoj put i stigne u Srbiju. Koban po njega bio je dalekovod u Rusiji. Na ovaj tužan način završila se filmska priča o jednoj hrabroj ptici. Ono što mi možemo da uradimo da sprečimo nešto ovako, jeste da se ugledamo na heroja ove priče Omara Al Šeiklija i borimo se za prava svih živih bića, a za početak to možemo uraditi tako što ćemo se priključiti fondu za zaštitu ptica grabljivica.

Sadam u zatočeništvu. Izvor: Fond za zaštitu ptica grabljivica

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: