Biljke, Ljudska populacija, Zakoni, Zanimljivosti, Životinje, Životna sredina

Bergmanovo pravilo – opšte pravilo ili nešto drugo?

Извор: www.loftwork.com

Čini se da je tendencija ljudi, pogotovo naučnika, da sve opservacije u prirodi pokušavaju da opišu i kvantifikuju pa da zatim to sve fino svedu na što jednostavnije i primenljivije pravilo. Kao što je to učinjeno sa zakonima fizike, meteorologijom i geografijom, naravno da su napori bili usmereni i na biologiju. Stručno nazivana ekogeografska pravila opisuju slične obrasce variranja unutar i izvan vrsta, kao i njihovu povezanost sa biogeografijom, najčešće geografskom širinom. Sam problem i nastaje kada se upotrebi reč pravilo. Očekujemo da to opisuje tačne granice i da se sve podređuje tome sa što manje izuzetaka.
Pored Alenovog, Bergmanovo pravilo je možda najpoznatije ekogeografsko pravilo, za koje ima puno primera i prepoznatljivo je i ljudima van biološke sfere. Pravilo je definisao nemački biolog Karl Berman, još davne 1847, posmatrajući određene grupe sisara i kako se njihove dimenzije menjaju u različitim delovima sveta. Kako je tada opisano, pravilo kaže da su kod određenih krupnih životinja i njihove populacije veće ako su u hladnijim staništima, dok je suprotno sa grupama u toplijim regionima. Najčešće se još formuliše u kontekstu geografske širine (što su organizmi bliži polovima, to su veći).

Postavlja se pitanje, kako i zašto sve to funkcioniše? Zašto se isplati biti veći u hladnijim klimama i obrnuto?

Ako zamislimo sferičnu ćeliju, prečnika jedan milimetar, znajući potrebne matematičke formule, izračunavamo da je površina te ćelije 4π, dok joj je zaremina 4/3π. Zatim ako ,,dupliramo’’ tu ćeliju, tako da je sada ona prečnika dva milimetra, površina će joj biti 16π a zapremina 32/3π. Ono što bi trebalo primetiti jeste da se odnos površine i zapremine smanjuje sa povećanjem veličine (u provm slučaju odnos je bio 3 : 1, u drugom 1.5 : 1; u slučaju da sledeća posmatrana ćelija bude tri milimetra, odnos bi bio 1 : 1).

Zašto je ovo značajno?
Smanjenjem odnosa površine i zapremine, veći organizmi u hladnijim uslovima, imaju manju površinu sa koje bi odavali toplotu, samim tim im je lakše da izbegnu smrzavanje. Za organizme koji žive u toplijim regionima, veći odnos površine i zapremine omogućuje im da imaju veću površinu odakle odaju toplotu.

Za jedan plastičan primer, možemo posmatrati dve vrste (od ukupno osam) medveda. Prva vrsta je Helarctos malayanus, malazijski sunčani medved. Ovo je najmanja vrsta medveda i naseljava tropske šume jugoistočne Azije. Da bismo jasnije stavili u kontekst, odrasli mužjaci dostižu veličinu od 1.5 m i težinu od otprilike 70 kilograma. Druga vrsta, Ursus maritimus, poznatiji kao polarni medved, nastanjuje celokupni arktički poloarni krug. Odrasli mužjaci dostižu težine od 750 kg i veličinu od oko 3 m. Radi možda najlakšeg snalaženja, na naslovnoj fotografiji, prvi medved sa leva jeste malezijski, a polarni je lako prepoznatljiv. Ovo pravilo je, bar u grupi medveda, prilično očigledno, jer se povećanje veličine ogleda duž svih osam vrsta, penjući se od ekvatora ka polovima. 

Naravno, kao i sa svakim pravilom, postoje izuzeci i to poprilično brojni. Gmizavci izgleda da uopšte ne potpadaju pod Bergmanovo pravilo, čak ga obrću. Takođe, iako postoje brojni lepi primeri, kao što je slučaj sa medvedima i recimo lisicama, postoje isto toliko brojni izuzeci i kod sisara i kod ptica.
Logično je da na svaki organizam deluju mnogobrojni faktori, kao i to da faktori međusobno ulaze u određene interakcije. Na određene organizme utiču i njihova ponašanja kao i njihovo reagovanje na spoljašnju sredinu. Dostupnost hrane i aktivnost predatora ima jednako značajan uticaj na veličinu organizama. Ovo sve govorimo ne uzimajući u obzir beskičmenjake i biljke. Ostalo je još dosta neodgovorenih pitanja na ovom polju, ali trenutno veliki broj istraživača bavi ovom temom, tako da verovatno nećemo morati dugo da čekamo do daljeg razjašnjenja ovog problema!

Interesantna činjenica je da se ovo može primetiti i kod ljudi! Recimo Nordijci, koji su svi visoki i krupni i Pigmejci, koji su skoro pa patuljasti.

Bergman primenjuje svoje pravilo
Izvor: capewest.ca.html

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: