Prelepi koralni greben… Šarenilo uvodne fotografije savršeno dočarava sve čari i lepote ovog jedinstvenog i raznolikog ekosistema. Ovakve fotografije će, nažalost, postajati sve ređe i ređe dok ih konačno u potpunosti ne zamene fotografije koje će izgledati ovako:

Budućnost koralnog grebena ima samo jednu boju… sivu.

Nažalost, tužna priča o jednom od najlepših ekosistema naše planete nije još jedna u nizu upozorenja tipa: „Ukoliko nastavimo da radimo ovo ili ono, može nam se desiti“ Ne, izumiranje koralnih grebena priča je koja traje već decenijama i po svoj prilici završiće se tužnim krajem. Do 2050. godine izumreće više od 90% svetskih korala. Verovatno već pogađate čijom krivicom…

Koralni greben predstavlja raznoliku podvodnu životnu zajednicu koju na okupu drži skelet od kalcijum karbonata. Ovaj skelet luče organizmi zvani korali. Zahvaljujući ogromnoj raznovrsnosti (diverzitetu) vrsta koje se mogu naći u jednom koralnom grebenu ovaj ekosistem se može uporediti jedino sa tropskim prašumama. Skoro 25% svih marinskih vrsta pronašlo je dom upravo u njima uprkos relativno maloj površini koju koralni grebeni zauzimaju u svetskim morima (oko 0,1%).

Kao i većina jedinstvenih ekosistema, koralni greben je veoma delikatan, a promene koje doživljava od strane čovečanstva nisu male.

Glavni razlozi za izumiranje ovih divnih životnih zajednica su, između ostalog, klimatske promene, acidifikacija okeana, zagađivanje nutrijentima i, verovali ili ne, upotreba kreme za sunčanje.

Ukoliko se iko zapitao kako to klimatske promene utiču na izumiranje koralnih grebena, odgovor je višestruk. Prvo, poznato je da usled povišenja srednje temperature planete dolazi do topljenja lednika sa Zemljinih polova što zauzvrat povećava nivo mora i okeana. Algama koje naseljavaju skelet koralnog grebena potrebno je da budu što bliže površini kako bi uspešno obavljale proces fotosinteze. Čak i male promene u nivou mora mogu da poremete optimalne uslove za ovaj proces.

Drugo, sama promena temperature u okeanima jedan je od najznačajnijih razloga što dolazi do takozvanog izbeljivanja korala, tj. pojave kada pomenute alge napuštaju skelet od kalcijum karbonata, ostavljajući ga golog.

Treća stvar vezana za klimatske promene vezana je i za jednu od najvećih pretnji koralnim grebenima… acidifikaciju mora i okeana.

Zbog enormnog povećanja ugljen dioksida u atmosferi dolazi i do povećanog usvajanja istog od strane mora i okeana. Povišena koncentracija ugljen dioksida u vodi utiče na smanjenje njene pH, što znači da voda postaje kiselija. Od početka industrijske revolucije pH vode smanjena je sa 8,25 na 8,14, a očekuje se i dodatno smanjenje za 0,3. Ovo sniženje naizgled je minorno, ali čak i ono ima nesagledive posledice iz prostog razloga što je za proizvodnju kalcijum karbonatnog skeleta neophodna alkalna sredina, a  takvi uslovi polako postaju nemogući. Skelet novoformiranih koralnih grebena krt je i podložan raspadanju.

Koralni grebeni razvijaju se isključivo u priobalju jer zahtevaju pliću vodu za obavljanje fotosinteze. Nažalost, priobalni delovi kopna zanimljivi su i ljudima za naseljavanje. Poljoprivredne aktivnosti u ovim regijama dovode do povećane koncentracije nutrijenata azota i fosfora u vodi, što izaziva zagađenja i pojavu cvetanja vode. Cvetanje vode predstavlja posledicu eutrofikacije, odnosno karakteriše je prenamnoženost slobodnoplutajućih, fotosintetičnih organizama (usled povećanja nutrijenata) poput zelenih algi i cijanobakterija. Ovi organizmi zatim formiraju zeleni talog na površinskom sloju vode i tako sprečavaju prolazak sunčevih zraka u njene dublje delove.

Procenjuje se da se oko 14.000 tona kreme za sunčanje svake godine nađe u okeanima. Većina ovih krema hemijski je veoma opasna po zdravlje korala. Uobičajen sastojak krema za sunčanje je organsko jedinjenje oksibenzon (C14H12O3) koje, između ostalog, izaziva i izbeljivanje koralnog grebena.

Poslednjih godina, pokrenut je ogroman broj što nacionalnih što multinacionalnih projekata koji za cilj imaju očuvanje koralnih grebena, kao i stvaranje povoljnih uslova za njihov razvoj. Međutim, kada se sagledaju sve opasnosti koje prete koralnim grebenima, kao i brzina kojom isti nestaju, postaje jasno da je ovo bitka koju ćemo, nažalost, vremenom izgubiti. Nakon svega, ostaje nam da se zapitamo hoćemo li iz tog poraza izvući neke pozitivne zaključke ili ćemo ostati osuđeni da večno ponavljamo greške dok ne izgubimo sve što se da izgubiti…