Aktivizam i edukacija, Zanimljivosti, Životinje

Boc, boc iglicama

Svi smo se nekad susreli sa ovim bodljikavim čudom, bilo to u dvorištu, šumi ili smo ga pak čuvali kao kućnog ljubimca. Upoznajte Gospodina Ježa i njegove bodlje. Drugi februar namenjen je upravo njima.

Opšte karakteristike

Ježevi pripadaju porodici Erinaceidae i klasifikuju se kao sisari. Životni vek u divljini im je oko sedam godina i mogu porasti od 14 – 30 cm. Ježevi su poznati po svojim bodljama, kojih ima svuda osim na licu, nogama i stomaku. Odrasle jedinke na leđima nose 5000 do 7000 bodlji. Imaju ranjiv stomak, zbog čega se uvijaju u bodljikavu lopticu kako bi ga zaštitili od predatora. Ježeve bodlje su modifikovane dlake, dugačke oko 3 cm, sa prečnikom oko 2 mm, koje su ušiljene na vrhu. Ova modifikovana dlaka se sastoji od keratina, koji joj daje čvrstinu. Međutim, ako je jedinka izložena jakom pritisku i stresu, ili je bolesna, životinja može odbaciti bodlje pre vremena. Osim bodljama, telo ježa prekriveno je krznom, a imaju i kratak rep. Poseduju pet prstiju na prednjim šapama sa kratkim noktima, dok na zadnjim nogama imaju šape sa po 4 prsta i noktima koji neprekidno rastu. Sami održavaju svoje telo, lizanjem. 

Iako im je stanište zemlja, oni su prilično dobri plivači i penjači. Ove životinje provode život sami, obično se udružuju sa suprotnim  polom samo u sezoni parenja.

Postoji 15 različitih vrsta, koje se nalaze širom Evrope, Azije i Afrike.  
Dve su glavne grupe ježeva:

  • Evropski jež koji je i zakonom zaštićen. 
  • Afrički jež (najčešće se čuva kao kućni ljubimac).

Obe vrste, u svom prirodnom okruženju se hrane insektima, voćem i pečurkama.

Ježevi su noćne životinje, iako neke vrste mogu s vremena na vreme da izlaze i danju u potragu za hranom. Većinu dana provedu spavajući u iskopanoj rupi ili su sakriveni ispod trave i kamenja. 

Ishrana

Na vrhu menija ježa su insekti, zatim miševi, puževi, gušteri, žabe, jaja, pa čak i zmije. Ne samo da uživaju u grickanju bobica i voća, već je glavni deo njihove ishrane sastavljen od štetočina koji su uobičajeni u baštama, poput buba i gusenica. Ovo pomaže u očuvanju voća i povrća. Zbog toga ih zovu „prijateljima baštovana“. U potragu za hranom idu noću i love prvenstveno sluhom i mirisom jer im vid nije jača strana, mada mogu videti prilično dobro u mraku. Dok tragaju za hranom, u stanju su da pređu i preko 2 kilometra. 

Reprodukcija

Ježevi se rađaju slepi, ružičasti i bez bodlji. Buduće bodlje su vidljive ispod kože kao bubuljice. Bez bodlji se rađaju kako ne bi povredili majku tokom porođaja. Prve bodlje su bele i savitljive, ali nakon 36 sati izbijaju iglice braon boje. Njihovo leglo može imati od četiri do sedam mladunaca. Baš kao kada deca izgube mlečne zube i dobijaju nove, ježevi gube svoje prve bodlje. Ovaj proces je bolan. Nošenje mladih u stomaku zavisi od vrste do vrste i traje od 35 do 58 dana. Ženke krupnijih vrsta rađaju, u proseku, 3 do 4 mladih, dok manje vrste donose na svet 5 do 6 mladih. Gnezdo u kojima ženke čuvaju mladunce i odgajaju ih, sastoji se od lišća koje same naprave. Ženke rađaju dva puta godišnje, u maju i septembru.

Mladunci
Izvor: https://i.pinimg.com/

Hibernacija (zimski san)

Tokom hibernacije telesna temperatura ježa padne sa 35 na 10 stepeni, puls mu padne sa 190 na 20 otkucaja u minuti, a može da prođe i do nekoliko minuta između dva udaha. Iako su svi divlji ježevi sposobni da hiberniraju, neće svi ući u zimski san.. Hibernacija zavisi od temperature i rasprostranjenosti hrane, ali i od same vrste.

Tokom poslednjih 20 godina, značajno se smanjuje populacija ježeva u Evropi. Veliki broj ne preživi hibernaciju, dok mnogi stradaju prilikomprelaska puteva. Zato, pazite kako vozite, a i gde gazite u sezoni parenja, buđenja i izleganja mladunaca. Bodljikavi pozdrav od ljubitelja ježeva. 🙂 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d blogeri kao ovaj: