Uticaj čoveka na Zemlju, Zakoni, Zanimljivosti, Zdravlje

Buka i životna sredina – nevidljivi crv u jabuci

Buka je svaki neželjeni zvuk koji ometa čoveka pri odmoru i radu i kao jedan od oblika zagađivanja životne sredine poslednjih godina postaje sve veći problem. Glavni izvori buke u životnoj sredini jesu izvori buke na otvorenom i zatvorenom prostoru. U izvore buke na otvorenom prostoru spadaju: drumski, železnički i vazdušni saobraćaj, koncerti, parkovi, građevinske mašine i industrija. U zatvorene spadaju: klima uređaji, trafo stanice, diskoteke, koncerti… 

Svetski dan zaštite od buke obeležava se 20. aprila kako bi se podigla ekološka svest i kako bi se ukazalo na štetan uticaj buke na životnu sredinu i zdravlje ljudi. U Srbiji je doneto mnogo pravilnika u vezi sa bukom, a najznačajniji je Zakon o zaštiti od buke, donesen 2010. godine koji opisuje mere zaštite, pojmove o buci i kazne za prekoračenje buke. Merna jedinica za buku je decibel. Većina ljudi ne zna da se zbog naglog buđenja žali na glavobolju, vrtoglavicu, umor, agresiju i pad radne sposobnosti koje je uzrokovala buka. Prolazak samo jednog ili dva automobila stvara buku od 55-65 decibela što kod čoveka može izazvati nervozu, uznemirenost i vrtoglavicu. Buka od 90 decibela, koju nekad uzrokuje recimo buka iz kafića, izaziva postepeni gubitak sluha, dok poseta koncertima ili muzičkim festivalima izaziva buku od 120 do 140 decibela što može imati ozbiljne posledice ukoliko budemo često izloženi buci te jačine. Od posete diskoteci naše uši se oporovljaju 16 sati zato što smo bili izloženi buci većoj od 100 decibela. Ako smo stalno izloženi buci od kompjuterskih štampača i mašina u fabrici, dobijamo posledice u vidu agresivnosti, smanjene tolerancije, nervoze, neprijateljskog ponašanja prema kolegama kao i smetnjama pri komunikaciji. Buka utiče na srce, visok pritisak, krvne sudove, stres kao i na smanjenje pažnje i pamćenja, a najgore efekte ima na nesanicu, napetost, depresiju i slab apetit. Najveći uticaj koji buka ostvaruje jeste remećenje spavanja, pošto je prema istraživanjima naučnika, dokazana činjenica da buka najviše utiče na stvaranje neuroze, a neuroze spadaju u najveće psihičke poremećaje. Kako bismo smanjili buku i njen negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi potrebno je preduzeti mere zaštite, a pošto najviše buke stvaraju saobraćaj i buka iz ugostiteljskih objekata, ugroženi građani se mogu obratiti za pomoć nadležnim službama. Nadležne službe kod nas konkretno u Beogradu su: Sektor za zaštitu životne sredine i vodni inspekcijski nadzor – sektor za zaštitu od buke, jonizujućeg zračenja i kontrolu hemikalija, odeljenje za mere uslova i ZŽS, zaštitu vazduha i upravljanja otpadnim vodama, sektor za upravljanje otpadom i vodna inspekcija, a žalbe se mogu podneti sektoru za izvršni postupak i inspekcijski nadzor, a i Komunalni sektor se može knotaktirati. Nadležnost oko stambene buke u nekim gradovima dele Komunalna inspekcija i policija, a u nekim gradovima samo policija, tj. nadležnost nije ista u svim gradovima. Većina ljudi se uglavnom žali na rad inspekcije i potpuno je u redu reći da nadležni nisu baš uvek otvoreni za probleme koje imamo sa bukom, kao i da u slučaju prekoračenja buke napišu prijave ili minimalne novčane kazne iako imaju pravo zatvoriti objekat na određeno vreme ukoliko ne ispune zakonske mere. Ima slučaja i da na teren izađu 2 meseca nakon žalbi građana. Kako bismo poboljšali rad nadležnih službi i podigli ekološku svest o štetnom uticaju buke, moramo raditi na stalnoj edukaciji, pooštravanju kazni za zagađivače, a i država bi trebalo da ulaže više novca u zaštitu životne sredine i više priča o tom problemu u javnosti. Škole i mediji bi trebalo bar jednom mesečno da posvete pažnju problemima u vezi zaštite životne sredine, a ne samo na primer 20. aprila kada je svetski dan zaštite od buke. Nije buka jedini problem koji utiče na životnu sredinu ali je njen uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi veliki, jer se često događa da su problemi sa srcem i visokim pritiskom uzrokovani bukom. Napomenuo bih i jednu zanimljivu stvar u vezi drveća koje, osim što nam daje kiseonik, utiče i na smanjenje buke. To je razlog više da ga sadimo, a ne sečemo! Zaštita životne sredine treba da postane naš prioritet jer moramo da vodimo računa u kakvom je stanju ostavljamo mlađim generacijama. Priroda nam je dala sve i nije u redu da se prema njoj ovako loše ophodimo – ona to nije zaslužila. ☹☺

Evo i linka da se obratite nadležnim institucijama kada imate problem sa bukom: http://www.beograd.rs/lat/gradska-vlast/1980-sekretarijat-za-inspekcijske-poslove_3/

Leave a Reply

Theme by Anders Norén