Da li ste se zapitali šta bi bilo da nije Tesle, kako bismo živeli, da li bismo napredovali i u kom pravcu? Sigurno je da bismo morali da budemo kreativniji i ekonomičniji.

Jedna od takvih ideja jeste da se u nekoj skorijoj budućnosti ulične svetiljke i kućne lampe zamene svetlećim biljkama.

 

Zvuči zanimljivo?

U jednom istraživanju od strane MIT stručnjaka, dokazano je da je moguće ubrizgati u lišće nekakvu hemijsku supstancu da bi ono svetlelo. Ta hemijska supstanca dolazi od takozvanih svitaca koji pripadaju familiji Lampyridae i redu Coleoptera. One produkuju hladnu svetlost, bez primesa ultraljubičastog i infracrvenog zračenja, a opseg talasnih dužina je od 510-670 nm. Ta produkcija svetlosti se zove bioluminiscencija.

Svici u šumi

Više od 2500 vrsta ima sposobnost bioluminiscencije, a od toga su 80% morski organizmi.

  • Bakterije: Gammaproteobacteria, rodovi Vibrio, Aliivibrio i Photobacterium
  • Kopneni zglavkari i insekti: Myriapoda, Geophila, Hexapoda, Collembola, Diptera i Coleoptera
  • Dva od tri najčešće korišćena reporter sistema koji se zasnivaju na mehanizmu bioluminiscencije u molekularnoj biologiji su izolovana iz kopnenih organizama (Photinus pyralis i Photorhabdus luminescens), a najnovija okarakterisana koja je ušla u primenu je Gaussia princeps (morska kopepoda).

 

Šta je to što sija?

Stručnjaci su morali da sprovedu u delo svoju ideju, a to su uradili ekstrakcijom enzima koji je odgovoran za ovu pojavu, a to je luciferaza. Dakle, jedinjenje koje reemituje svetlost se zove luciferin, a enzim koji katalizuje njegovu oksidaciju je luciferaza. Postoji još jedna komponenta koja uklanja blokatore luciferaze, a potom se sve komponente pakuju u nanopartikule različitih veličina kako bi dospele u različite delove lista.

Metoda se pokazala uspešna kod spanaća, rukole i potočarke, a sijanje je trajalo čak četiri sata. Krajnji cilj je da biljke same počnu da proizvode svetlost i da to traje beskonačno dugo. Zanimljivo je da i pečurke sijaju, i to ne u malim količinama, u kišnim šumama Brazila. Ova pojava je bila primećena u prošlosti ali je izazivala sumnju i strah. Mislilo se da je u pitanju nekakav duh koji noću sija ili da je to ipak lažna svetlost i kao neobjašnjiv fenomen, provlačio se kroz mnoga dela pisaca, kao na primer: Avanture Haklberi Fina, kada je Tom Sojer osvetljavao tunel  „lažnom svetlošću”.

Panellus stipticus

Ono što još možemo napomenuti jesu neke od primena i značaj luciferaza:

  • In vivo praćenje bakterijske i virusne infekcije
  • In vivo praćenje ekspresije gena u eksperimentalnim životinjama
  • In vivo praćenje tumora
  • Vizuelizacija kontaminacije u uzorcima hrane i okolini

Moj zaključak bi bio nekako jednostavan. Budimo kreativni, iskoristimo znanja koja imamo, nisu za bacanje i zato – dvaput razmislite pre nego što kažete NE MOGU ili NE ZNAM.