Ne, ne… nismo obarali ruku sa robotom (mada, priznajem da bi to bilo zanimljivo iskustvo), ali jesmo se zapitali jedno drugo pitanje: Ko efikasnije pere sudove, čovek ili mašina? Malo uz vašu pomoć, a malo uz pomoć internet istraživanja uspeli smo da dođemo do odgovora na ovo pitanje.

Poslednjih decenija, sve češće se priča o pijaćoj vodi kao resursu koji je neobnovljiv. Sam podatak da je od ukupne količine vode, samo oko 1% pijaća voda, ali i da veliki deo od tog jednog procenta nije pristupačan čoveku, govori nam da pomenuta konačnost vode nije samo prazna priča. Na Zemlji živi preko sedam milijardi ljudi, tako da je štednja ovog nezamenjivog resursa postala stvar od prioritetnog značaja.

Štednja vode, naravno, započinje iz naših domova. Sva voda koja prođe kroz jedno domaćinstvo postaje tzv. siva voda (greywater), koja zbog, što hemijske, što mikrobiološke zagađenosti postaje neupotrebljiva dok ne prođe ciklus (a, ponekad i dva) u prečistaču. Mnogo efikasnija opcija od prečišćavanja sive vode jeste da jednostavno ne potrošimo veliku količinu vode, ukoliko to ne moramo.

Odatle je i proizašlo naše pitanje: Da li potrošimo više vode ručnim pranjem ili korišćenjem mašine za pranje sudova?

Mladost protiv iskustva

Pitanje smo, na našim fejsbuk i instagram stranicama, postavili i vama. I potpuno očekivano, dobili smo tačan odgovor.

62% ili 106 osoba od 171 koje su učestvovale u anketi, odgovorilo je da ručnim pranjem posuđa potrošimo više vode nego mašinskim pranjem.

Evo i podataka koje smo našli. Kada bismo ručno prali posuđe u količini koja može da napuni prosečnu mašinu za pranje sudova, bilo bi nam potrebno oko 100 litara vode, pretpostavljajući da je uobičajen metod pranja pod slavinom iz koje voda non-stop teče. Za razliku od ručnog pranja, mašina prosečno u jednom ciklusu pranja koristi oko 11 litara vode. Dakle, razlika je očigledna. Štaviše, izračunato je da mašina za pranje posuđa (ukoliko bi se uvek punila do krajnjeg kapaciteta) može da uštedi oko 19.000 litara pijaće vode godišnje. Naravno, ništa od ovoga ne važi ukoliko u mašinu za pranje sudova ubacite dva tanjira i jednu šerpu.

Pored uštede vode, mašina za pranje posuđa takođe štedi i električnu energiju. Da bismo potpuno očistili naše posuđe, naravno, potrebno je koristiti toplu vodu prilikom pranja. Budući da je količina vode u mašini do devet puta manja od količine potrebne za ručno pranje, tako je i zagrevanje vode u mašini energetski efikasnije od zagrevanja u bojlerima. Poslednja stvar jeste ta da se potpuna dezinfekcija dešava na otprilike 60 – 65°C, što mašina postiže bez problema, ali našim rukama ta temperatura i nije baš najprijatnija.

Moramo priznati, mašina je ovaj put nadmašila čoveka. Moramo obarati ruke u drugoj rundi 🙂

Postoje, ipak, načini kako možemo čak i ručnim pranjem uštedeti više, a jedan od tih načina jesu mlaznice za stvaranje vodene izmaglice kojima se štedi i do 98% utrošene vode. Pogledajte:

Ukoliko vam se svidela ova tema, možete se pobliže upoznati sa njom i dalje istraživati ovde.