Ljudska populacija, Zdravlje

COVID-19: Od „neće to mene” do prvog smrtnog slučaja

Mali i nevidljivi, ali i brojniji od svih pripadnika sva tri domena živog sveta zajedno, virusi se uvlače u sve pore prirode i društva. Jedan od njih, čini se, biće upamćen u svetu kao jedno od obeležja 2020. godine. 

Decembar 2019, Vuhan, Hubej, NR Kina: pojavljuje se nova virusna infekcija. Priča se da je nepoznati virus prešao sa zmija, možda čak i sa slepih miševa. Neki pak misle da je u pitanju tvorevina ljudske ruke, pa se naučnici nalaze na meti pitanja vezanih za „proizvodnju” virusa i prinuđeni su da iz dana i dan ponavljaju – virusi su toliko brojni i raznovrsni i toliko brzo evoluiraju da je i očekivan čest prelazak virusa sa vrste na vrstu. Na kraju krajeva, i epidemije SARS-a i MERS-a u prošlosti bile su delo koronavirusa. 

Koronavirusi (Coronaviridae) nisu jedna vrsta, već čitava familija virusa. Ono što danas nazivamo koronavirusom zapravo je samo jedan virus u nizu iz ove familije koji je prešao na ljude, a zvaničan naziv mu je upravo SARSCoV-2 zbog sličnosti sa svojim prethodnikom koji se širio ljudskim društvom pre samo 17 godina.
Virusi ne žive da bi ubili, već da bi se umnožili, a nisu ni prvi ni poslednji sa takvim prioritetima. Upravo suprotno, u evolutivnobiološkom smislu, i virusi, kao i biljke, gljive, bakterije ili ljudi imaju za cilj preživljavanje i razmnožavanje.

Međutim, za razliku od svih gorenavedenih organizama, virusi ne mogu samostalno da prežive jer ne poseduju ćelijske strukture, te nemaju uslove za održavanje bilo kog metaboličkog procesa. Iz tog razloga, virusi inficiraju ćelije drugih organizama i koriste njihove resurse da bi se umnožili. SARSCoV-2 funkcioniše na isti način, a sa jedinke na jedinku se prenosi kapljično – kašljanjem, kijanjem, pljuvačkom i u kontaktu sa kontaminiranim površinama ukoliko se nakon toga virus unese dodirivanjem usta, nosa ili očiju.

Za to vreme, organizam domaćina ispašta. Virus koristi energiju i druge resurse, uništavajući ćelije pri izlasku, iznova i iznova dok tkiva domaćina propadaju. Telo domaćina ima imunski odgovor na ovakvu vrstu napada, ali ne odmah i ne uvek sa prijatnim posledicama. Sve ovo utiče na zdravlje inficirane jedinke, a pri infekciji SARS-CoV-2 su posledice ove borbe poznate pod imenom COVID-19.

Koliko je ozbiljno?

Period inkubacije je od 1 do 14 dana, što znači da može proći i do dve nedelje od infekcije bez ikakve indikacije da je do nje došlo. Umor, temperatura i kašalj najčešći su simptomi ovog oboljenja, zbog čega se infekcija ovim virusom često upoređuje sa sezonskim gripom, iako COVID-19 sa sobom nosi znatno veći rizik. 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 80% zaraženih je u stanju da bolest preleži bez potrebe za specijalnim vidovima terapije, dok kod svake šeste inficirane osobe dolazi do respiratornih komplikacija. Smrt nastupa retko, usled poteškoća pri disanju uzrokovanih upalom pluća. Najugroženiji su stari, osobe sa oboljenjima kardiovaskularnog i respiratornog sistema i dijabetičari.

Do 20. marta 2020. godine potvrđeno je preko 230 hiljada slučajeva u 177 država sveta i preko 9 hiljada smrtnih slučajeva i među njima prvi smrtni slučaj u Srbiji.

Šta je sa prevencijom i lečenjem?

Lek za COVID-19 još uvek zvanično ne postoji. Od samog početka razvoja bolesti radi se na razvoju terapeutika, ali je za sada terapija i dalje simptomatska.

Razvoj vakcina je zaseban problem. S obzirom na brzinu umnožavanja virusa i njegovog prostornog širenja, što podrazumeva veliki broj mutacija i dalje ubrzanu evoluciju, teško je formulisati vakcinu koja će sprečiti infekciju. Međutim, tim naučnika iz Kine nedavno je objavio da je prototip vakcine testiran i da se ona može koristiti u cilju sprečavanja infekcije, što će u praksi tek biti dokazano.

Najbolja prevencija, svakako, jeste održavanje lične i higijene prostora, kao i socijalna izolacija. Izolacija je značajna jer zbog relativno dugog perioda inkubacije zaraženi mogu preneti virus iako nisu ni svesni da ga imaju, čime ugrožavaju druge članove društva i podstiču širenje bolesti, često i na osobe koje sa njom nisu u stanju da se izbore. Upravo je ovo glavni razlog za zabranu izlaska licima starijim od 65 godina.

Nema potrebe za panikom, ali informisanost, solidarnost i odgovornost su neophodne. Najnovije mere u trenutku pisanja ovog članka – zatvaranje kafića, restorana i tržnih centara – donesene su upravo zbog nedostatka kolektivne svesti i delovanja u skladu sa njom. 

Što brže širimo virus, to će pre doći do preopterećenja zdravstvenog sistema. Kada iz kuće izlazite iako to nije neophodno, ne znate da li ste na taj način doprineli tome da sutra za nekoga ne bude mesta na infektivnoj klinici.

Ne paničite. Ne dodirujte lice rukama. Čitajte i kritički mislite o onome što čitate. Pratite preporuke nadležnih institucija i izbegavajte direktan kontakt sa spoljnim svetom u meri u kojoj je to moguće. Čuvajte i svoje mentalno zdravlje, spavajte redovno i dovoljno i ispunite dane učenjem, vežbanjem ili nekim hobijem. Čujte se sa starijim rođacima, roditeljima, babama i dedama koji su svakog dana sve usamljeniji, a nema izgleda da će ih neko uskoro moći posetiti.

A da, i perite ruke.

Informacije iz ovog članka, ali i mnoge druge, možete pronaći na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d blogeri kao ovaj: