Poljoprivreda, Životinje

Domaće autohtone rase ovaca

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Protekle nedelje započeli smo jedan mini serijal tekstova o autohtonim rasama domaćih životinja kada smo vam pisali o domaćim rasama goveda, buši i podolcu. Danas nastavljamo serijal tekstom o autohtonim ovcama, pramenki i cigaji.

Pramenka (levo) i cigaja (desno)
  • Pramenka

Pramenka je najrasprostranjenija domaća autohtona ovca. Nekada je bila rasprostranjena širom Evrope, ali je danas zastupljena pretežno u zemljama balkanskog poluostrva. Pramenka je ovca koja stasava kasno, sa otprilike 16 – 18 meseci života. Veoma je otporna na bolesti i dobro se prilagođava skromnim uslovima u kojima se uzgaja.

Zbog lošijih uslova ishrane i nege u vremenu kada su nastale, pramenke su bile skromnijih reproduktivnih i proizvodnih osobina. Međutim, sa poboljšanjem uslova odgajanja, pramenka je ostvarila znatan napredak te se danas smatra jednom od produktivnijih rasa.

Pramenka je vekovima odgajana u brdsko-planinskim predelima u uslovima ekstenzivnog ovačarstva te su tokom vremena u različitim biogeografskim regionima formirani zasebni sojevi koji se razlikuju po spoljašnjem izgledu i proizvodnim karakteristikama. Na balkanu postoji preko 30 sojeva pramenke, a u Srbiji najpoznatiji su svrljiški, sjenički, krivovirski, pirotski, bardoka, vlaško-vitoroga, lipski.

Određene morfološke osobine zajedničke su za sve sojeve pramenke. Odlikuje ih duga i uska glava i uzan vrat srednje dužine. Trup pramenke po pravilu je malo duži od visine grebena. Grudni koš je srednje dužine, dubok, ali uzan i pljosnat. Rebra su pljosnata i pružaju se koso unazad. Ovce su šute (bez rogova), ređe rogate, dok su ovnovi po pravilu rogati.

Sojevi pramenke mogu se podeliti u dve velike grupe:

  1. Sojevi sa rudom vunom (sjenički, svrljiški, itd)

Vuna rude pramenke je gusta i odlikuju je fina vlakna. Zahvaljujući tome prinos i kvalitet vune ovih sojeva pramenki je bolji nego u gruborunih.

  • Sojevi sa grubom vunom (pirotski, krivovirski, lipski, bardoka, vitoroga itd)

Runo pramenke sa grubom vunom sastoji se iz grubljih i osjastih vlakana, dok su pramenovi dugački i šiljasti što čini da kvalitet vune bude niži nego kod rudih pramenki.

Svrljiška pramenka dobila je ime po Svrljiškim planinama u okolini kojih je nastala. Jedan je od starijih sojeva koji se dobro adaptirao na uslove svrljiškog kraja. Svrljiška pramenka danas se može naći od Lebana i Leskovca, pa sve do Donjeg Milanovca i Kladova.

Svrljiška pramenka (izvor: farmia.rs)

Sjenička pramenka nastala je na području Sandžaka, a danas se može sresti u gotovo celom zapadnom delu Srbije. Ime je dobila po mestu Sjenica na Pešterskoj visoravni.

Sjenička pramenka (izvor: farmia.rs)

Krivovirska pramenka nastala je u blizini Krivog Vira, po kome je i dobila ime. Nekada je naseljavala mahom Crnorečki basen, delimično dolinu Morave i jedan deo sokobanjske i zaječarske kotline. Danas je ima u manjem broju, a naseljava bivši boljevački srez sa najbližim opštinama susednih srezova.

Krivovirska pramenka (izvor: farmia.rs)

Pirotska pramenka ime je dobila po Pirotu, u čijem je kraju i nastala. Ona je stari soj pramenke koji se dobro prilagodio uslovima gajenja na Staroj planini. Danas se gaji u celom pirotskom kraju, jugoistočnoj Srbiji, od Stare planine preko Pirota, Babušnice do Vlasine, Leskovca, Bele Palanke i Niša.

Pirotska pramenka (izvor: farmia.rs)

Lipska pramenka ime je dobila po selu Lipe u blizini Smedereva. Karakteristično za lipsku pramenku jeste da je nastala neplanskim ukrštanjem pramenke sa drugim ovcama. Danas se može pronaći na teritoriji između Smedereva, Požarevca i Mladenovca.

Lipska pramenka (izvor: farmia.rs)
  • Cigaja

Cigaja predstavlja jednu od najstarijih rasa ovaca. Smatra se da je nastala u maloj Aziji negde oko 800. godine p.n.e. U našu zemlju uvezena je tokom 18. veka sa prostora Rumunije, a danas se uzgaja uglavnom u Vojvodini.

Cigaja ima snažnu konstituciju i ubraja se u krupnije rase ovaca. Glava joj je srednje veličine sa uzanim čelom. Ovnovi za razliku od ovaca imaju ispupčen profil. Ovce su po pravilu šute (bez rogova), dok ovnovi mogu imati rogove. Trup cigaje je uzak, pravougaonog oblika. Grudi su duboke i uske, leđna linija je prava, a noge visoke i stamene. Vuna cigaje bele je boje po celom telu, osim po glavi, ušima i donjim delovima nogu koji su crni.

Cigaja (izvor: farmia.rs)

Slično kao kod pramenke i kod cigaje postoji više sojeva koji se razlikuju po morfološkim i proizvodnim karakteristikama. Dva najpoznatija soja cigaje u Srbiji su čokanska i somborska cigaja. Oba soja su veoma zahvalna za gajenje u ekstenzivnom sistemu odgajanja u ravničarskim područjima, radi proizvodnje mleka i jagnjadi.

Rase domaćih autohtonih ovaca, pramenka i cigaja ne ubrajaju se u ugrožene vrste. Međutim, brojnost pojedinih sojeva ovih životinja ne prelazi više od 500 jedinki na celoj teritiriji Srbije, tako da se mora strogo voditi računa kako u budućnosti ne bismo izgubili ovaj značajan genetski resurs. Očuvanje naših autohtonih rasa možemo postići dobrim subvencijama za odgajivače, kao i razvijanjem ruralnog turizma kojim bi se poljoprivrednici dodatno podstakli na uzgoj domaćih rasa.

Literatura:

  1. Bogdanović V., Zaštita životne sredine i biodiverziteta u stočarstvu, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd 2010.
  2. https://farmia.rs/blog/category/ovcarstvo/
  3. https://www.poljosfera.rs/agrosfera/agro-teme/stocarstvo/

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: