Ekosistemi, Uticaj čoveka na Zemlju, Voda, Zanimljivosti

Dragulj Fruške Gore – kako je priroda uzvratila udarac

Osamdesetih godina prošlog veka, cementare „Lafraž“ i „Beočin“ otpočele su kopanje krečnjaka na samoj granici nacionalnog parka „Fruška Gora“. Posle višegodišnjeg uništavanja mirnog života okolnih sela i jurnjave kamionima kroz nacionalni park, priroda je odlučila da se osveti. Tokom kopanja kopa presečena je glavna vodena žila. Voda pod ogromnim pritiskom je počela da puni kop i cementare su morale da prekinu svaki dalji rad i eksploatisanje kamena. Kako je voda konstantno tekla, kop se punio i nastalo je jezero poznato pod nazivom Beli kamen ili Bešenovačko jezero, jer se nalazi između Bešenova i Bešenovačkog Prnjavora.

Iako jezero deluje zapušteno, preko leta vrvi od kupača i kampera koji su ponekad neobzirni pa ne pokupe đubre za sobom. Zbog toga su postavljeni na svakih par metara crni džakovi gde se mogu odlagati otpaci.

Vegetacija je mediteranska, može se čak naći i divlji origano! Što nije ni čudo, jer su to sedimenti još iz doba Panonskog mora. Zato na trenutak jezero može podsetiti na neko grčko ostrvo.

Sa jedne strane jezera je krečnjak, takozvani beli kamen, a sa druge terra rossa (zemlja crvenica).
Na samom jezeru nema mobilnog signala ili je vrlo slab jer se praktično nalazite u rupi.

      

Voda je čista, prozirna, neobične tirkizne boje, a kažu i lekovita zbog svog mineralnog sastava koji potiče još iz doba Panonskog mora. Jednom prilikom sam videla devojke koje su se mazale tim belim kamenom ili blatom, i na pitanje zašto to rade rekle su mi da je zapravo lekovito. Jezero je nekada bilo poribljeno, ali je sada većina riba izlovljeno, a od preostale ribe prisutni su primerci tostolobika, crvenperke i babuške.

     

Trenutna dubina jezera je oko 50 metara, ali se ono konstantno puni i vrlo je verovatno da će se u budućnosti izliti iz kopa u obližnji potok.

U blizini jezera se nalazi selo Bešenovački Prnjavor zajedno sa manastirom Bešenovo koji se nalazi u samom nacionalnom parku. U samom mestu postoji izvor čiste i ledene vode.

Od prošle godine jezero je u privatnom vlasništvu (da, nije šala), ali okolni meštani se trude da jezero ostane onakvo kakvo jeste – divlje i neuređeno, jer u tome je baš i lepota i čar.

Na žalost, beočinska cementara je napravila novi kop 2-3 kilometara pored jezera, gde opet kroz nacionalni park jure kamioni, uništavaju se putevi i remeti mir.

Moja preporuka je da obiđete ovaj dragulj prirode, kao i ceo nacionalni park koji krije razna čuda. I da, slobodno se mažite blatom i zamišljajte da ste na Mediteranu! 🙂

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: