Aktivizam i edukacija, Zakoni, Zanimljivosti

Edukacijom stanovništva do podizanja ekološke svesti

Da je moguće ekološki osvestiti čitavu državu više nije urbana legenda, što nam je Švedska dokazala na svom primeru. Pitanje koje se postavlja jeste, koju vrstu obrazovanja po pitanju ekologije ova i slično uređene države pružaju svojim građanima, i kako se postiže ovako zavidan stepen sinhronizovanosti između pojedinca i države? Dve stavke bitne za problem kojim se bavimo su adekvatna informisanost i neosporna, glavna uloga državnog aparata u ekološkom, privrednom i ekonomskom stanju zemlje. Edukacija i uvid u tok događaja rezultuju podizanjem svesti i generisanjem novih ideja o tome kako pristupiti trenutnim ekološkim problemima, koji širom planete izmiču kontroli. Koje su to ključne tačke na koje treba obratiti pažnju, pogotovo u slabije razvijenim državama poput naše, predstaviću u okviru 5 metoda, koje smatram da bi u rekordnom periodu dale vidne rezultate. 

1. Kvalitetna informisanost građana 

Kada je reč o obrazovanju odraslih, svakako da je informisanost stavka na kojoj treba poraditi. Građani pre svega treba da budu upoznati sa novim tehnologijama koje se pojavljuju na tržištu, kao i sa tokom razvoja događaja po pitanju prihvatanja određenih standarda. Procedure i tehnologija koji se u razvijenim zemljama isključuju iz prakse, neretko se u nerazvijenim zemljama i dalje koriste, zbog nedovoljnih podataka koje treba da informišu javnost o njihovom uticaju na okolinu i zdravlje. Ovakve primere najčešće imamo na polju uvoza medicinske opreme. U cilju promene ovakve situacije bilo bi potrebno adekvatnije angažovanje medija, Ministarstva energetike, Ministarstva kulture i informisanja, kao i Ministarstva zdravlja. Program koji bi se razvijao u cilju informisanja morao bi da podrazumeva sinhronizaciju u planu funkcionisanja više sektora, kako bi se išlo u korak sa svetskim i evropskim standardima.

2. Uvođenje ekoloških programa u politiku

Nakon uvođenja zadovoljavajuće informisanosti, građanima je poželjno u okviru političkih programa, prezentovati detaljne planove koji se tiču unapređenja ekoloških standarda. Manjak transparentnosti državnih odluka po pitanju raspolaganja i planiranja upotrebe (eksploatisanja) prirodnih resursa, predstavlja veliki problem u državama koje nisu politički i ekonomski stabilne. U korist ove teze, mogu da navedem problem  izgdranje mini hidroelektrana (MHE). U okviru trenutnih zakona izdate su dozvole za izgradnju MHE širom Srbije, usled čega su usledile ekološke katastrofe. Zabeležena su isušivanja reka, pomor ribe, erozije velikih priobalnih površina kao i ogromna ekonomska šteta zbog navedenih događaja. Dozvole su izdate bez provera kapaciteta rečnih tokova ili posledica koje bi izgradnja MHE imala po ekosistem. Zbog ovakvih primera, transparentnost zakona i obaveza političkih partija da iznesu ekološki plan i program, ključna je u podizanju ekološke svesti, životnog i zdravstvenog standarda.

3. Ekonomski podsticaj

Nove tehnologije koje se pojavljuju na tržištu poput električnih automobila, predstavljaju skupe opcije koje građani slabije razvijenih zemalja nisu u stanju da priušte. Pored novih tehnologija, bitnom očuvanju ekosistema doprinelo bi i podsticanje na korišćenje već postojećih opcija kao što je recimo centralno grejanje, za čije uvođenje i mesečno plaćanje, trenutno treba izdvojiti poprilično luksuznu svotu novca ako u vidu imamo prosečnu platu u Srbiji. Uglavnom su izbor one mogućnosti koje su finansijski povoljne ili barem podnošljive. U skladu sa ekološkim aspektima na kojima treba raditi, potrebno je uvesti program subvencija koje građanima mogu da omoguće preusmeravanje na ekološki poželjne opcije. Primer povoljnosti ovakvog programa može se objasniti na primeru zagađenja vazduha koje dolazi delom od izduvnih gasova koji potiču iz fabrika, delom od sirovina i vrsta goriva za motorna vozila koja se na tržištu koriste, a najvećim delom od individualnih ložišta i malih toplana.   Dakle, program subvencionisanja bitna je stavka u ekološkom podizanju svesti, u koji građani treba da imaju uvid. Na ovaj način direktno se vrši povoljan uticaj na ekološke aspekte kao i na ekonomski položaj države odnosno bolji standard građana.Trenutni program subvencija koji Srbija vodi doveo je do porasta javnog duga i otvaranja mnoštva fabrika koje u našoj državi koriste zastarele tehnologije, izuzetno doprinose zagađenju vazduha, i umesto na korist služe na štetu ekološke i ekonomske situacije u zemlji. 

4. Transparentnost ekološkog stanja države

Koliko su ekološke katastrofe zastupljene, na koji način i šta nas ugrožava, stvari su koje u slabije razvijenim zemljama ne dobijaju medijski prostor. Uglavnom stanovništvo problemima koji su izuzetno preteći, pristupaju lakomisleno ili ih prosto zanemaruju. Ovo se dešava zbog kreiranja poželjne atmosfere po vladajuće partije u zemljama koje imaju slabu, gotovo nikakvu kontrolu vlasti ili u sve većem broju privatne i potkupljene medije. Na taj način građani nemaju neophodnu alarmiranost koja bi uopšte dovela do promene svesti ili aktiviranja na ovom polju. Da bi se uticalo na ovakav tok događaja, neohodna je mogućnost građana da kontrolišu situaciju u zemlji putem njihovog prava na uvid u bitne odluke koje država donosi, a koje se odnose na kvalitet života svakog pojedinca.Ovde je potrebno pomenuti slobodu medija koja je ključna za ovu temu. 

5. Adekvatno upravljanje otpadom

U državama bez jasno propisanih ekoloških standarda, jedan od najvećih problema predstavlja razvrstavanje i reciklaža otpada. Na ulicama ne možete naći kontejnere za razvrstavanje otpada niti centre za reciklažu ili kontrolu otpada, a rad komunalne policije je preusmeren na druge potrebe. Građanima u ovakvim uslovima, u najmanju ruku nema smisla niti logike priča o njihovoj obavezi da razvrstavaju otpad. Takođe je veoma teško uticati na svest građana ukoliko se otpadom upravlja na potpuno sumanut i javan način, kao što imamo primere da se deponije bez ikakve kontrole spaljuju što sva okolna mesta i gradove ostavlja u nepodnošljivom smradu danima, a nadležni organi ovakve incidente opisuju kao normalnu proceduru. Upravljanje otpadom veoma je ozbiljna grana i potražnja za inženjerima ove oblasti u konstantnom je porastu u razvijenim zemljama. Takvu praksu treba uvesti i u državama koje imaju vidne probleme da se izbore sa količinom otpada koji produkuju, a koji postaje prioritetan problem.

Na stanje svesti, obrazovanje građana i ekološku sliku jedne države, neosporno glavni uticaj ima politika. Postupci i norme koje nas dovode u nepoželjne situacije, omogućene su upravo zakonima i manjkom stručnih kadrova koji bi trebalo da utiču na formiranje istih, kao i ukidanjem slobode medija. Stoga neophodno je pre svega da države, putem transparentnog i adekvatnog vođenja politike pokažu svojim primerom da su ciljevi na koje pokušavaju da preusmere pojedince, zapravo iskonski ciljevi čitavog čovečanstva, te se u skladu sa njima i ponašaju. Prag ekološke katastrofe na kome smo se našli, upravo zbog gubitka etičkih i moralnih standarda, od nas zahteva da se ujedinimo i razvijemo programe koji su funkcionalni na duže staze. Često se priča o manjku obrazovanja građana,a ne o potrebnom održavanju toka priliva novih i aktuelih informacija, što još jednom u centar kao glavnog krivca stavlja pojedinca, a gubi se iz vida da je on sam kao i njegovi postupci kreiran uslovima u kojima živi. Ako upalite televizor ili prelistate naše internet portale, kakva se politika vodi i koliko se pod tepih guraju bitne stvari, odmah će vam postati jasno. Prema tome, možda bi pre trebalo pričati o obrazovanju odraslih na vlasti ili o njihovom smenjivanju, jer po stanju u državi rekla bih da su pozicije stekli imanjem, svakako ne znanjem!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d blogeri kao ovaj: