“Prođoše kroz ruševine turističkog mesta i krenuše putem na jug. Spaljene šume miljama duž padina i ranije nego što je mislio. Nije bilo tragova na putu, ništa živo nigde. Vatrom ogaravljeno stenje pored puta kao obrisi medveda na ogoljenim šumskim padinama. Stajao je na kamenom mostu gde se prljave vode prikupljaju u vir i pretvaraju lagano u sivu penu. Tamo gde je nekada posmatrao pastrmke kako se praćakaju u struji, prateći njihove savršene senke na kamenitom dnu…”

Odlomak iz knjige „Put“, Kormaka Makartija

Šta je pisac želeo da kaže?

Klimatske promene, zagađivanje reka i okeana, deforestacija, gubitak biodiverziteta… Problemi sa kojima se čovečanstvo današnjice suočava nisu novi. Naučnici kroz brojne naučne radove već decenijama upozoravaju da nešto nije u redu sa načinom na koji se ophodimo prema planeti. Potrebno je samo znati u kom pravcu da gledamo i odgovori će biti jasni.

Problem današnjeg vremena i pored toga što u običnom mobilnom aparatu imamo sveukupno ljudsko znanje, jeste razumljivost informacija, ali i nezainteresovanost da se iste potraže. Što zbog načina na koji su podaci predstavljeni, što zbog velikog broja trivijalnih informacija, veliki broj ljudi nije zainteresovan za teme poput klimatskih promena ili uništavanja ozonskog omotača.

Iz tih razloga na scenu stupa pojednostavljivanje informacija i približavanje prosečnom čitaocu, gledaocu ili jednostavno rečeno primaocu informacije. Ukoliko naučni rad nije dovoljan da nas zainteresuje, to će umesto njih učiniti popularna književnost, zajedno sa filmovima i drugim medijima.

Veliki broj pisaca, što svesno, što nesvesno, kroz svoje radove provlači lično viđenje i razumevanje današnjih problema. Ekološki problemi nisu izuzetak.

Kako knjiga iz koje je izvađen uvodni pasus može da pomogne u razumevanju bitnosti biosfere? Lako, potrebno je samo čitati između redova. Da, knjiga se uglavnom bavi dramom koju proživljavaju otac i sin trudeći se da prežive na opustošenoj Zemlji, ali samo malo dublje skriveno je bitno upozorenje do čega može da dovede trenutno ponašanje čovečanstva. Čovek na zemlji bez biosfere osuđen je da i sam nestane!

Slične teme javljaju se u delima mnogih pisaca, pa tako u romanu Ursule Le Gvin „Svet se kaže šuma“ možemo naučiti o važnosti spona u ekosistemima, „Stranac u stranoj zemlji“ Roberta Hajnlajna nam govori da moramo sačuvati naše reke i okeane jer je voda davalac života, dok Filip K. Dik u „Sanjaju li androidi električne ovce?“ provlači temu moralnih posledica istrebljivanja čitavih vrsta. Primera je mnogo i mogu se naći u skoro svim književnim žanrovima.

Za razliku od suvoparnih i, za veliki broj ljudi, nerazumljivih informacija iz naučnih radova, poruke koje primamo iz ovakvih dela su pitke, zanimljive, ali i poučne… upravo ono što treba širokom auditorijumu. Preneti važnost očuvanja životne sredine na što jednostavniji mogući način.

Kada uzmete sledeću knjigu da čitate, obratite pažnju na skrivene poruke, možda ćete baš iz njih naučiti nešto novo o životnoj sredini, a što ranije niste znali. Ako ste na neke već i naišli, podelite ih sa nama kako bismo i mi mogli da saznamo šta je to pisac želeo da kaže.