Čovek je društveno i radoznalo biće koje uvek teži ispitivanju i osvajanju novih teritorija. Prvo je samo pešačio, potom koristio brodove, točak i razne vrste životinja (najčešće konje). Kako je vreme odmicalo pojavili su se i prvi vozovi, automobili i avioni. Danas, sa razvojem nauke i tehnologije, novi cilj čovečanstva je istraživanje svemira, tako da je u 20. veku konstruisan i prvi spejs-šatl. Vremenom, mreža raznih puteva je postajala sve gušća. Savremen čovek kao najčešće prevozno sredstvo koristi automobil.

Automobili, koji su trenutno najzastupljeniji na svetskom tržištu, jesu oni koji koriste motor sa unutrašnjim sagorevanjem i fosilna goriva. Uporedo sa ovom vrstom, pojavio se i električni automobil, ali je vremenom, kao skuplja opcija, gurnut u stranu. Za razliku od ‘klasičnih’, električni automobili ne zagađuju okolinu. Naravno, kako za njihovo napajanje koristimo struju, idealno bi bilo da i struju dobijamo na način koji ne zagađuje, na primer putem solarnih panela. Dokle god struju dobijamo sagorevanjem uglja, zagađenja će biti.

Veliki deo zagađenja u gradovima dolazi upravo od štetnih gasova koje emituju automobili koji koriste fosilna goriva. Prelaskom na električni model, u vazduhu bi bila znatno smanjena koncentracija čađi, ugljen-monoksida, ozona i olova. Čađ je drugi najveći uzrok globalnog zagrevanja, uzrokovan čovekom, kao i čest uzrok bolesti pluća.

Električni automobil, kao što smo već napomenuli, postoji duže od 100 godina. Svoju popularnost poslednjih godina duguje kalifornijskoj firmi Tesla Motors. Ova kompanija je 2008. godine izbacila na tržište Tesla Rodster, prvi model namenjen za komercijalnu upotrebu. Auto koristi litijum-jonsku bateriju i može da pređe više od 320 km po punjenju. Ovim baterijama, istina, potrebno je mnogo vremena da se razlože, ali to opet prouzrokuje znatno manje štete nego prosečan ‘klasični’ automobil.

Ipak, objektivno posmatrano, prelaženje na ovu vrstu prevoza u našoj zemlji, verovatno bi rezultiralo poskupljenjem struje i uvođenjem novih poreza. Dakle dok je preživljavanje problem, ne možemo očekivati od ljudi da se osvrnu i obrate pažnju na prirodu. Veliki broj ljudi zapravo živi zahvaljujući rudnicima i elektranama i to predstavlja veliki problem kada je u pitanju prelazak na tzv. “zelenu energiju”. Potrebno je da čovek ima dovoljno sredstava da živi ‘normalno’, kako bi odlučio da kupi električna kola i time doprinese smanjenju zagađenja. Nadamo se da će se tako nešto dogoditi u Srbiji u bliskoj budućnosti.

Do tada, možemo makar ponekad da koristimo bicikl, ili pešačimo, na putu do škole/posla. Dobro je i po nas i po okolinu.