Usled sve većeg apela javnosti na količinu plastičnog otpada u okeanima, Evropska komisija je u maju ove godine predložila zabranu upotrebe jednokratne plastike.

24. oktobra 2018. poslanici Evropskog parlamenta su glasali i većinski podržali zabranu plastike za jednokratnu upotrebu. Odluka obuhvata:

  • Potpunu zabranu plastičnog pribora za jelo i tanjira, slamčica, štapića za mešanje, držača za balone i plastičnih štapića za uši (sa obrazloženjem da postoje alternative) počevši od 2021. Ovaj period je potreban da bi se pripremilo tržište i usvojile zakonske regulative.
  • Zabranu okso-razgradive plastike kao što su plastične kese i plastični omoti, kao i određenih polistirena kao što su posude u restoranima brze hrane
  • Smanjenje upotrebe plastičnih proizvoda koji za sada nemaju alternativu za barem 25% do 2025. U ovu grupu spadaju pakovanja za burgere, sendviče, voće, povrće, slatkiše itd.
  • Povećanje stope reciklaže plastičnih flaša na 90% do 2025.
  • Mere protiv filtera od cigareta koji takođe sadrže plastiku kao i izgubljenih ribarskih mreža. Proizvodnja plastičnih filtera za cigare će morati da se smanji za 50% do 2025. i čak 80% do 2030. Proizvođači cigareta će morati da nadoknade troškove sakupljanja, prevoza i tretmana otpada od cigareta.
  • Što se tiče napuštenih i izgubljenih ribarskih mreža koje sadrže plastiku, države članice EU će morati da od 2025. uklone iz prirode minimum 50% i recikliraju barem 15% pri čemu su proizvođači ribarske opreme obavezani da učestvuju.

Za zabranu je glasao 571 poslanik dok se 34 poslanika izjasnilo suzdržanim, a 53 glasalo protiv. Slede pregovori sa Evropskim savetom koji će se održati u novembru.

Poslanica Frédérique Ries je izjavila:

Današnji glas otvara vrata nastupajućoj i ambicioznoj direktivi. Ona je neophodna kako bismo zaštitili morsku sredinu i smanjili troškove uzrokovane zagađenjem prirode plastičnim otpadom u Evropi, koji su procenjeni na 22 milijarde evra do 2030. godine.

Dakle, iako je plastika veoma koristan i jeftin materijal, njeno olako bacanje zapravo stvara velike troškove. Troškovi se ne odnose samo na vrednost materijala već i na gubitke u turizmu, ribarstvu i pri sakupljanju i transportu otpada. Stvarno je neophodno da se ovaj materijal savesnije upotrebljava – više puta i uz visoku stopu reciklaže.

Prema izveštaju Evropske komisije, preko 80% otpada u okeanima čini plastika. Usvojena zabrana se upravo odnosi na plastične proizvode koji čine najviše marinskog otpada – čak 70%.

Koji su to najzastupljeniji plastični proizvodi koji se mogu naći u prirodi?

Kao što je prikazano na slici dole, prvo mesto odnose plastične flaše, čepovi i poklopci. Nedaleko za njima su pikavci! Ne znam da li ste ikada obratili pažnju koliko ljudi baci opušak na stanici kad im naiđe autobus, dok šetaju ulicom ili dok su na pauzi od posla. Što više budete obraćali pažnju shvatićete da gotovo da nema pušača koji to ne radi. Stvarno čast izuzecima. A procenjeno je da u svetu ima oko 1 milijarda pušača. Pretpostavimo da popuše više od jedne cigare dnevno, a znamo da mnogi popuše i više od pakle. To je mnogo opušaka bačeno na ulicama, plažama, u parkovima, rekama… svakodnevno!

Treće mesto ide plastičnim štapićima za uši. Svi ih čistimo i zato moramo znati da postoje druge opcije: jednostavno operite uši ili koristite vodonik – peroksid. Veoma lako i jednostavno. Ali ‘ajde da ih koristimo samo za ovu namenu, naprotiv, koristimo ih za 1000 drugih radnji. Devojke za skidanje šminke, za čišćenje nosa, skidanje laka sa noktiju itd. Snađite se, tehnologija je toliko napredovala, a mi nismo sposobni da zamenimo štapić za uši? Dobra vest za sve one koji ne znaju kako da ih se odreknu jeste da na tržištu već postoje štapići sa papirnim drškama, čak i kod nas. 🙂

Slede omoti od čipsa i slatkiša. Ovo je stvarno problem. Svi volimo da gricnemo nešto na brzinu. Možda bi ipak trebalo da podržimo proizvođače sa papirnim omotima ili kupujemo na meru. Na kraju krajeva, prodavnice zdrave hrane su gotovo na svakom ćošku i možemo poneti sopstvene posude.

Peto mesto zauzimaju higijenski ulošci i tamponi. I za to postoje pamučne i celulozne alternative, ali možda ekološki najbolja opcija – silikonske menstrualne čašice (više o njima možete pročitati OVDE).

Dolazimo do plastičnih kesa koje su tek na šestom mestu, a možete čuti koliko se priča o njima. Ovu temu smo već podrobno obradili. Samo želim da ukažem na prvih pet mesta o kojima niko ne priča!

Eto i plastičnog pribora za jelo i tanjira na lepom 7. mestu. Ako ne možete da jedete kod kuće zašto ne biste u torbi svakodnevno poneli pribor sa sobom? Ne zauzima baš toliko mesta, zar ne?

8. mesto ide čašama i poklopcima za čaše. Nema festivala da se nešto ne popije. Šta posle sa svim tim čašama? One se kod nas ne recikliraju. Možda bolja opcija piće u limenci. Na festivalima u Evropi se primenjuje kupovina jedne čaše od tvrde plastike koja se koristi tokom celog festivala (u svakom trenutku se mogu zameniti za čistu čašu). Na kraju se čaša može vratiti uz povraćaj novca i svi imaju koristi. (Saznajte više: ecocupshop.co.uk)

Baloni nas asociraju na decu, radost i sve lepo, ali šta sa njima kada puknu? Poklonite svom detetu nešto drugo i objasnite mu zašto ste to učinili. Naučite ga da voli prirodu i da uživa u njoj. Verujem da tada neće plakati zbog balona ☺

Na samom kraju preostaje nam da se nadamo da će ova odluka zaživeti najpre u Evropi, a ubrzo i kod nas i da ostanemo otvoreni za promene, jer su mnoge od njih veoma lake ukoliko smo mi spremni.