Već smo čuli o tome šta pojedinac može da uradi: Eko-Baba, čovek koji je očisto nekoliko stotina kilometara reke, Pajenga, koji je posadio više stotina kilometara šume, i Afroza Šaha, koji je povratio Mumbai plažu u život. Ali zamislite onda šta možemo da uradimo zajedno, ako se udružimo?


Prostiranje “Velikog Zelenog Zida”, izvor: worldagroforestry

Veliki Zeleni Zid
 je dugoročan plan Afričke Unije, koji se trenutno razvija na granici najveće pustinje, Sahare. Nazivajući ga i “Sledećim svetskim čudom”, ovaj projekat bi trebalo da preraste u 8.000 km dugačak “zeleni zid” od drveća i rastinja koje se proteže duž Afričkog kontinenta – od Senegala na zapadu do Džibutija na istoku. I to u cilju poboljšanja uslova života najsiromašnijeg stanovništva sveta.

Ideja za ovu bajkovitu i gotovo nemoguću inicijativu nastala je još u pedesetim godinama prošlog veka, kada je primećeno da dezertifikacija ima značajan uticaj na poljoprivredu. 1978. godine počeo je prvi talas pošumljavanja. Tada je korišćen tradicionalan način sadnje, uz zaštitu svake sadnice sistemom za kondenzaciju. Međutim, projekat je zaustavljen usled nedovoljnih finansija.

Uspešno pošumljavanje u Nigeru. Izvor: smithsonianmag

Inicijativa je nastavljena tek 2005. godine, na insistiranje tadašnjeg predsednika Nigerije, Oluseguna Obasandža. Njegova ideja je bila da se stvori ekološka barijera na rastuću pustinju – saharu. Od tad je ovaj ambiciozan plan porastao, i uključio 20 afričkih zemalja.

U Sahel regionu Afrike, koji se nalazi na južnoj granici Sahare, živi preko 100 miliona ljudi. Ovaj region je prvi na frontu klimatskih promena, i užasavajuće posledice u vidu stalnih suša, nedostatka hrane i uništenja prirodnih resursa su već vidljive. Ove posledice su pokrenule jednu od većih svetskih migracija, i predviđeno je da će i do 60 miliona ljudi pokušati da se presele u Evropu do 2020. godine.


Posledice dezertifikacije: nestajanje zelenila, glad i migracije. Izvor: 
IES

Usred ovako velikih promena, Veliki Zeleni Zid nudi ključni deo rešenja. Do 2030. godine, uz pomoć lokalnih zajednica, međunarodnih udruženja i zemalja učesnica, predviđeno je da će se povratiti 50 miliona hektara zemlje, što će stvoriti preko 350.000 poslova.

Ključni partner inicijative, načelnik UN Konvencije u borbi protiv dezertifikacije (UNCCD), Monika Barbut izjavila je da Veliki Zeleni Zid nije samo simbol nade za Afriku, već i za ceo svet. Ova inicijativa pokazuje da samo radeći zajedno sa prirodom, a ne protiv nje, možemo da se izborimo sa najvećim izazovom čovečanstva: klimatskim promenama i migracijom.

Izvor: Unesco

Podrška projektu dolazi i od publiciteta, te je producent Džejms Viters snimio dokumentarni film o Zelenom Zidu, koji nosi naziv “Uzgajanje Svetskog Čuda”. Priča, ispričana iz perspektive osmogodišnje devojčice Binte, pokazuje način na koji projekat već menja živote ljudi koji žive od “zida”, i koji rade na njegovom uzgajanju.

Devojčica Binte i njen deka. Izvor: acses

Jedan od ovih ljudi je i Bintin deka, Musa, starešina sela koji se seća vremena kada je zemljište moglo da podrži živote ljudi u njegovom selu, koji sad polako odlaze: “Veliki Zeleni Zid će učiniti naše živote boljim. Dugo ljudi nisu imali posla, i mladi su odlazili u gradove; ali sada imaju šta da rade, i time se rađa nada za budućnost.”


Umetnički prikaz Velikog Zelenog Zida. Izvor: victo-ngai