Globalno zagrevanje je naziv za povećanje prosečne temperature Zemljine atmosfere i okeana, kao i za prateće klimatske efekte. Od početka 20. veka, srednja temperatura Zemljine površine se povećala za oko 0,8 °C, pri čemu je do dve trećine povećanja došlo u poslednje tri decenije.

Ono je prvenstveno uzrokovano povećanjem koncentracija gasova staklene bašte, nastalih ljudskim aktivnostima kao što su sagorevanje fosilnih goriva i krčenje šuma. Neki od efekata globalnog zagrevanja, osim povećanja temperature su: rast nivoa mora, promene u padavinama i širenje pustinja, povećanje kiselosti okeana; ekstremniji meteorološki fenomeni kao što su suše, toplotni talasi, kao i uticaj na ekosisteme, nestanak pojedinih vrsta zbog temperaturnih promena i ostalo.

Globalno zagrevanje ne treba mešati sa oštećenjima ozonskog omotača, što je povremeno slučaj u medijima.

OKVIRNA KONVENCIJA UJEDINjENIH NACIJA O PROMENI KLIME

 Promene u prirodi, posebno one koje su posledica emisije gasova, usled čega nastaje efekat staklene bašte, zahtevale su akciju zemalja na međunarodnom nivou budući da se emitovani gasovi šire po celoj atmosferi, ali i zbog činjenice što je kontrola emisije gasova vrlo skup poduhvat, te je zajednička akcija na međunarodnom nivou mnogo ekonomičnija. Prvi korak bio je usvajanje, 9. maja 1992. godine, Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime.

Ovom konvencijom je utvrđen sistem za razmenu podataka o gasovima koji stvaraju efekat staklene bašte, dok je rešavanje pitanja načina ograničavanja emisije tih gasova odloženo za neki budući trenutak.
Naša zemlja je ratifikovala okvirnu konvenciju UN o promeni klime.

KJOTO PROTOKOL

Kjoto protokol je usvojen na trećoj Konferenciji Članica Okvirne konvencije UN o promeni klime, koja je održana u decembru 1997. godine u Kjotu u Japanu.

Protokol je stupio na snagu 16.02.2005. godine. Do sada je Kjoto protokol ratifikovalo 191 zemalja. Srbija je prihvatila Kjoto protokol 24. septembra 2007. godine.

Protokolom se smanjuje emitovanje šest gasova koji izazivaju efekat staklene bašte: ugljen-dioksida, metana, azot-dioksida, fluorougljovodonika, perfluorougljovodonika i heksafluorida. U poslednjih nekoliko decenija povećale su se koncentracije ovih gasova u atmosferi zbog korišćenja fosilnih goriva u industriji, saobraćaju itd, što je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama.

Zeleno – zemlje koje su ratifikovale protokol,  Plavo – zemlje koje su odbile prihvatanje protokola, Sivo – zemlje koje nisu učestvovale u potpisivanju protokla

 

PARIZ2015

Konferencija u Parizu ima za cilj da se postigne sveobuhvatni globalni sporazum kojim bi se sve zemlje u svetu obavezale da se postepeno uključe u proces energetske tranzicije kako bi smanjile emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Cilj koji treba da se dostigne je da se ograniči globalno zagrevanje, odnosno povećanje globalne temperature na 2 °C. On se nadovezuje na Protokol iz Kjota koji je potpisan 2005. godine.
Zbog toga su sve zemlje učesnice podstaknute da objave svoj nacionalni doprinos borbi za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do održavanja konferencije.

Podrazumeva se da će najrazvijenije zemlje, koje su često glavni emiteri štetnih gasova, morati da ulože i najveći napor. Zbog toga je Evropska unija, a posebno Francuska, želela da u tom smislu odigra primernu ulogu. Tako su se sve zemlje članice EU obavezale da za 40% smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine, a Francuska namerava da ide i korak dalje obavezujući se na smanjenje od 60% do 2040. godine. Nekoliko drugih velikih svetskih ekonomija je već objavilo svoj doprinos: SAD – 26% do 2025. godine, Rusija – 25% – 30% do 2030. godine, Kanada – 30% do 2030. godine, itd. Srbija je bila jedna od prvih u regionu Zapadnog Balkana koja je objavila svoju posvećenost cilju da smanji emisiju štetnih gasova za 9,8% do 2030. godine.