Da li je to virus?! Da li je to mutant?! Da li je to avion?!

Šalu na stranu, znamo li šta je GMO? Znamo li šta predstavlja skraćenica GMO?

Ako znate, skrolujte, ali moramo da počnemo od osnova kako bismo razumeli i mogli na kraju da donesemo zaključak – da li je GMO nešto strašno ili ne.

GMO – Genetički Modifikovan Organizam

Kad sam krenula na fakultet posle nekog vremena čula sam kako neki profesori govore u korist GMO. Bila sam u čudu, potpuno zaprepašćenje. Pa valjda biolozi treba da znaju šta je GMO, ko li njih sad plaća da pričaju u korist GMO, pa zar nije GMO otrov, užas, rak, smrt, katastrofa? Vrlo lako sam i pronašla odgovor. Da, biolozi znaju tačno šta je GMO.

Jedna zanimljiva informacija – ako kažete da ste izričito protiv GMO, vi time nesvesno govorite da se protivite mogućnosti dijabetičara da normalno funkcionišu.

Da, baš tako.

Sintetički insulin, koji koriste dijabetičari tokom života, nastaje procesom dodavanja ljudskog gena, za sintezu insulina, bakteriji E. coli. Ovako genetički modifikovana bakterija je danas najčešći izvor farmaceutskog insulina. Ova bakterija sa izmenjenim genetičkim kodom luči insulin identičan onom koji luči ljudski pankreas. Jedan bambi za GMO.

Ujedno, bakterije su i prvi organizmi koji su modifikovani u laboratorijskim uslovima. Koriste se takođe za sintezu faktora koagulacije za lečenje hemofilije kao i sintezu hormona rasta za lečenje različitih tipova niskog rasta.

Kako oni to menjaju gene organizama i da li ti organizmi postaju opasni nakon promene?

Čula sam razne priče, neke nastaju zbog paranoje, neke su plod mašte ali sve po pravilu proizilaze iz neznanja. Ljudi se plaše da će izmenjeni DNK paradajza da uđe u njihove ćelije i izmeni njihov DNK. Veruje se takođe da taj izmenjeni gen može da izazove rak. Svašta nešto. Ne brinite, samo zato što je otporan, crveniji i veći, ne znači da dobija magična svojstva.

Da bismo razumeli koliko je to nemoguće prvo moramo da razumemo kako funkcioniše metabolizam i varenje onoga što smo pojeli a zatim i kako nešto „ulazi“ u naše ćelije. Što se toga tiče, ne može ceo neki DNK da uđe u vašu ćeliju, tako da, bez brige.

DNK koju pojedete se veoma brzo razgrađuje u digestivnom traktu uz pomoć enzima za varenje. Prvenstveno se razgrađuje na manje fragmente a zatim u jedinjenja koja više ne predstavljaju nukleinske kiseline već prosta jedinjena azota i šećera. Postoji mogućnost da fragmenti ove DNK budu usvojeni od strane bakterijskih organizama iz digestivnog trakta ali oni su tada u obliku koji nije funkcionalan.

Genetičke modifikacije postoje od kad postoji sveta.

Geni se po principu slučajnosti modifikuju i zato ne postoje dva identična organizma u prirodi. Nekada te modifikacije mogu biti fatalne, nekada jedinkama znatno otežavaju život a nekad im zapravo pomognu da lakše prebrode poteškoće. Te jedinke, koje slučajno imaju takav gen, svakako će preživeti i preneti ga potomstvu. Gen će se ustaliti i čitava populacija će jednog dana biti otpornija. I tako, eto nama genetički modifikovanih organizama. Ljudi su to ukapirali pre najmanje 10.000 godina i odlučili da ukrštaju samo „bolje“ biljke. Tako danas, recimo kukuruz, jadan, ne liči na sebe više.

Jedina razlika između toga i čuvenih GMO koji su danas (kao) problematični jeste što je čovek odlučio da se igra prirode (Boga?) i da malo ubrza stvari. Ko će da čeka da paradajz razvije otpornost na herbicide? Daćemo mu lepo gen za koji već znamo da je otporan, koji će da ga „čuva” od herbicida a taj isti herbicid će „lepo“ da ubije apsolutno sve ostalo i imaćete hektare i hektare čiste njive paradajza da nahranite stotine ljudi.

Sve ovo zvuči super pozitivno pa je logično da se zapitamo, odakle onda uopšte problem? Zašto ikome GMO smeta?

I treba da vam smeta. I treba da se borite. Ali ne protiv GMO. Nemojte da govorite da ste protiv GMO. GMO je sasvim okej. Nemojte biti protiv nauke. Genetički Modifikovan Organizam je isti kao svaki drugi. Ima specifičan gen za neku osobinu, kao i organizam od kojeg taj gen potiče. To ne može da bude otrovno ili štetno iako smo ga mi tamo „stavili”.

Problem u ovoj priči upravo jesu HERBICIDI. (da čitamo kroz redove – čuveni Monsanto)

Ako je taj herbicid pobio sve živo na toj njivi, jasno je da ne može da bude preterano povoljan po naše zdravlje. Opšte je poznato koliko je to otrovno, i upravo zbog toga ljudi na farmama nose ona zaštitna odela ili oboljevaju. Ne zato što gaje GMO, već zato što su herbicidi otrovni. To ostavljamo za neki drugi tekst.