Izvinjavam se na samom početku ako sam nekoga pogrešno naveo da pomisli da će se tekst baviti nilskim konjima. Ne, danas neću pisati o ovoj divnoj afričkoj životinji, ali ona, kao integralni deo onoga o čemu hoće biti reči, jeste na neki način vezana za temu.

Danas govorimo o biodiverzitetu… ili tačnije o pretnjama po opstanak istog.

U današnje vreme, živi svet susreće se sa ogromnim brojem pretnji. Od svih mogućih problema koji se javljaju, možemo izdvojiti pet najvećih, koje mnogi svetski biolozi i zagovornici zaštite životne sredine pamte koristeći prigodan akronim H.I.P.P.O.:

  • Habitat Loss (Gubitak staništa),
  • Invasive Species (Invazivne vrste),
  • Pollution (Zagađenje),
  • Population Growth (Prebrzi rast ljudske populacije) i
  • Overconsumption (Prekomerna potrošnja prirodnih dobara).

H Habitat Loss (Gubitak staništa)

Gubitak staništa i dalje predstavlja jedan od najvećih svetskih ekoloških problema. Šume, kao najkompleksniji ekosistemi, predstavljaju dom za najviše vrsta živih bića na planeti. Međutim, problem deforestacije, odnosno nekontrolisane seče šuma kako bi se stvorilo poljoprivredno zemljište, još uvek je u punom jeku. Procenjuje se da se svake godine površina svetskih tropskih šuma smanji za 1%, što zauzvrat ima veliki negativan uticaj na biodiverzitet. Osim šuma, svake godine sve je manje močvarnih i barskih područja, jezera, koralnih grebena itd.

I – Invasive Species (Invazivne vrste)

Dobro je poznata priča o dvadeset i četiri zeca koji su 1859. godine zarad lova introdukovani na australijski kontinent. Ta dvadeset i četiri zeca direktni su preci više od šest stotina miliona zečeva koji danas, vek i po kasnije, naseljavaju australijsku divljinu. Zbog manjka prirodnih neprijatelja, zečevi su preuzeli staništa i resurse mnogih nativnih vrsta i doveli ih do ruba egzistencije. Sličnih primera ima i u našoj blizini, pa je tako pre stotinjak godina na hrvatsko ostrvo Mljet introdukovan indijski mungos kako bi smanjio populaciju autohtonih zmija otrovnica. Danas se na Mljetu više ne može pronaći ni jedna zmija, ali takođe ni žabe, sitni glodari, gušteri… Mungos je opustošio čitavo ostrvo.

P – Pollution (Zagađenje)

O problemu zagađenja već je toliko toga rečeno da i ptice na granama znaju mnogo (figurativno, ali i bukvalno). Naftne mrlje u morima, sumporni oksidi u vazduhu, teški metali i pesticidi u zemljištu… mnogo je primera kako čovek preko zagađivanja životne sredine ugrožava biodiverzitet.

Jedna od zanimljivijih priča jeste ona o čuvenom insekticidu DDT. Ovaj pesticid, sredinom dvadesetog veka reklamiran je kao čudotvorni „lek“ za najezde malaričnih komaraca i drugih štetnih insekata. To je zaista i bio, ali tada niko nije znao koliko će štete ovo teško razgradivo organsko jedinjenje praviti u budućnosti. Zbog enormne upotrebe, koncentracija DDT u životnoj sredini postala je ogromna, a zbog svoje perzistentnosti opstala je do današnjeg dana. Danas je upotreba DDT strogo zabranjena u celom svetu, ali se, zahvaljujući bioakumulaciji, njegovi tragovi mogu pronaći u organizmima širom sveta.

P – Population Growth (Prebrzi rast ljudske populacije)

Prebrzi rast ljudske populacije danas predstavlja možda i najveći problem u zaštiti biodiverziteta, ali i čitave životne sredine. Trenutno Zemlju naseljava oko sedam milijardi ljudi, dok je pre dva veka ljudska populacija brojala manje od jedne milijarde. Ono što zabrinjava jeste da brzina ovog rasta ne opada, već raste. Ovo znači da će u budućnosti biti potrebno još više prirodnih resursa, još više prostora, još više hrane i vode za ljude što će napraviti dodatan pritisak na ostale stanovnike planete.

O – Overconsumption (Prekomerna potrošnja prirodnih dobara)

Prekomerna potrošnja prirodnih dobara možda i nije dobar prevod sa moje strane, budući da ova tačka obuhvata stvari poput preteranog izlovljavanja životinja i preteranog korišćenja biljnih dobara. U današnje vreme, ljudske potrebe iziskuju proizvode biljnog i životinjskog porekla koji neće nužno imati svrhu u ishrani, tako da imamo potrebu za slonovačom, rogovima nosoroga, uljem kitova, ali raznim drugim životinjskim trofejima. Zbog ovakvih stvari, lov je postao preteran i pojavljuje se sve više primera gde su lovokradice uspele da dovedu opstanak čitave vrste u pitanje. Najpoznatiji primer jeste severni beli nosorog, čiji je poslednji živi mužjak pod stalnom oružanom zaštitom od lovokradica.

Možda na srpskom jeziku akronim H.I.P.P.O. i nema baš smisleno značenje, ipak smatram da se neko dobro dosetio kada ga je smišljao. Upravo zbog njega, često se setim nilskog konja i problema sa kojima se on, ali i drugi stanovnici planete suočavaju u današnje vreme.