Poljoprivreda, Uticaj čoveka na Zemlju, Zdravlje, Životna sredina

Hod po ivici (2/4) – Glifosat, prah iz pakla?

Imam okvirne odgovore i moguća ubeđenja i različite stepene nesigurnosti o raznim stvarima, ali nisam apsolutno siguran ni u šta i znam da postoji mnogo stvari o kojima ne znam baš ništa

Ričard fajnman

U prethodnom tekstu pričali smo o jednoj od najkontroverznijih tema današnjice, o sigurnosti genetički modifikovanih organizama i njihovom uticaju na životnu sredinu. Danas nastavljamo hod po klimavoj ivici proučavajući pesticid čije ime slušamo sve češće iz dana u dan.

Glifosat – otrov, izazivač raka, prah iz pakla!

Poznati herbicid glifosat, prvi put sintetisan je 1950. godine, a u komercijalnu proizvodnju pušten 1974. godine. Od tada pa do danas, glifosat je postao ubedljivo najzastupljeniji pesticid na svetu (Benbrook, 2016). Ipak, i pored velike popularnosti, u žižu javnosti dospeo je tek nakon izveštaja Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) iz 2015. kojim je glifosat klasifikovan kao moguća kancerogena supstanca sa ograničenim dokazima da može izazvati ne-Hodžkinov limfom (IARC, 2015). Malo je reći da je vest uzdrmala ceo svet. Već 2016. godine izveštaj zajedničke komisije Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) malo je smirio strasti zaključkom da unos glifosata od 1 miligrama po kilogramu telesne mase dnevno, ne izaziva posledice po ljudsko zdravlje (FAO/WHO, 2016). Još jedno istraživanje na uzorku od 54.251 aplikatora herbicida, od kojih 44.932 (82,8%) koristi glifosat pokazalo je da ne postoji incidenca pojave solidnih tumora, kao ni limfoidnih maligniteta vezanih za upotrebu glifosata (Andreotti et al., 2018). Priča se dalje prilično ispolitizovala što je stvorilo dve ekstremne struje glasnogovornika: jednih koji tvrde da će glifosat otprilike označiti kraj sveta, i drugih koji bi ga mešali u kolače… Stvar je komplikovanija i od jednog i od drugog ekstremnog stava.

Prvo pitanje je: Da li je glifosat zaista opasan po zdravlje čoveka? Lista žestokih protivnika glifosata i njihovih tekstova kojima se širi panika prilično je dugačka. Ovi autori često idu toliko daleko da bez naučne potpore i koristeći se terminološkim zabunama povezuju glifosat sa bolestima poput kancera, dijabetesa, različitih oblika neuropatija, astme, osteoporoze, neplodnosti, defekata novorođenčadi itd. Međutim, ovakve navode nauka vrlo lako demantuje. Ne, glifosat kao aktivna supstanca ne predstavlja opasnost po zdravlje čoveka (Mesnage & Antoniou, 2017). Budući da se glifosat u najvećoj meri koristi prilikom proizvodnje hrane za domaće životinje, postavlja se i drugo pitanje: Kako glifosat utiče na zdravlje životinja? Evropski autoritet za bezbednost hrane (EFSA) kaže, ako se prilikom upotrebe pesticida poštuje član 12. Regulative Evropskog Saveta br. 396/2005, glifosat neće imati većih uticaja na zdravlje životinja, ako ih uopšte i bude (EFSA, 2018).

Upotreba pesticida prilikom uzgajanja zelene salate

Ova priča, međutim, ima i drugu stranu medalje… rekoh da je istina komplikovanija. Da, čini se da je tačno da glifosat nije kancerogen, niti je izazivač drugih teških bolesti kod čoveka i životinja, ali glifosat sam po sebi nije ni naročito jak herbicid! Toksikološki testovi pokazali su da biljke tretirane aktivnom supstancom glifosat pokazuju prve znakove nekroze tkiva tek nakon pet dana! Kako sad to, glifosat je poznat kao nemilosrdni ubica korova? Glifosat kao aktivna supstanca predstavlja osnovu za različite formulacije pesticida koje sadrže druge, često toksičnije koformulante od samog glifosata. Naročito su zanimljivi koformulanti iz grupe POEA (polioksietilen amin), koji pokazuju višestruko višu toksičnost od toksičnosti same aktivne supstance (Defarge, de Vendomois & Seralini, 2018). Pesticidi sa POEA grupom koformulanata dovode se u vezu sa disrupcijom endokrinog sistema, imunosupresijom, kao i tipovima genskih mutacija (Zhang, Rana, Shaffer, Taioli & Sheppard, 2019). Takođe, zbog sposobnosti glifosata da formira helatne komplekse, u nekoliko formulacija pesticida sa glifosatnom osnovom mogu se pronaći teški metali (arsen, kobalt, hrom, nikl i olovo) u koncentracijama od 5 do čak 62 puta višim od dozvoljenih evropskim i američkim propisima (Defarge, de Vendomois & Seralini, 2018).

Uzimajući u obzir sveukupnu situaciju, počevši od 2016. godine mnoge zemlje odlučile su da ograniče, a u pojedinim slučajevima i zabrane upotrebu glifosata sa POEA grupom koformulanata. Takođe, insistira se na dodatnim toksikološkim ispitivanjima kojima bi bile obuhvaćene sve formulacije pesticida sa glifosatnom osnovom. Zahteva se na proceni svih komercijalizovanih formulacija u obuhvatu koji nije bio predviđen prethodnim ispitivanjima koje je EFSA sprovela 2016. godine (Vandenberg et al., 2017) kao i potpunoj transparentnosti i dostupnosti podataka o sastavu koformulanata pesticida (Mesnage, Benbrook & Antoniou, 2019).

Smemo li donositi ikakve zaključke nakon svega? Treba li se plašiti glifosata prilikom konzumacije proizvoda? Paa… rekao bih ne, ne baš. Iako se rezultati istraživanja često razlikuju, važno je naglasiti da su ona rađena uglavnom na aplikatorima pesticida, tj. osobama koje dolaze u kontakt sa povišenim koncentracijama, i da čak i kod njih postoje tek ograničeni dokazi o štetnosti glifosata. Rezidue pesticida u samim proizvodima, javljaju se u dosta nižim koncentracijama nego što je maksimalno dozvoljena za unos, tako da bi hrana koju jedemo trebalo biti relativno bezbedna. Što se životne sredine tiče, situacija je opet komplikovana, jer normalno je da pesticid ne može doneti ništa dobro neciljanim organizmima, tako da bi bilo dobro da se izbegne upotreba, ako je moguće. Međutim, budući da su sredstva za zaštitu bilja u današnje vreme itekako nužnost, i da se pesticidi sa POEA grupom koformulanata polako skidaju sa polica, glifosat zapravo može predstavljati i najmanje štetno rešenje. Prednost glifosata je svakako činjenica da mu je vreme poluraspada (vreme potrebno da se koncentracija prepolovi) relativno kratko i da se razgrađuje skroz do osnovnih, netoksičnih elemenata. Ukratko (autorovo lično mišljenje): Ne, glifosat neće uništiti ceo svet, ali definitivno nemojte da ga mešate u kolače!

Na pola puta smo preko naše klimave ivice. Zašto ne napravite predah i poslušate pesmu koja, osim naslova, nema nikakve veze sa tekstom 🙂

Stanite malo! Ako GMO nisu baš toliko loši kao što smo mislili i sigurni su za konzumaciju, pa nas čak ni „prskano“ neće ubiti… Da li to onda znači da je organska poljoprivreda samo jedna obična prevara? U trećem nastavku „Hoda po ivici“ pričamo o organskoj poljoprivredi.

Literatura:

Andreotti, G., Koutros, S., Hofmann, J. N., Sandler, D. P., Lubin, J. H., Lynch, C. F., Freeman, L. E. B. (2018). Glyphosate use and cancer incidence in the agricultural health study. Jnci-Journal of the National Cancer Institute, 110(5), 509-516.

Benbrook, C. M. (2016). Trends in glyphosate herbicide use in the united states and globally. Environmental Sciences Europe, 28, UNSP 3.

Defarge, N., de Vendomois, J. S., & Seralini, G. E. (2018). Toxicity of formulants and heavy metals in glyphosate-based herbicides and other pesticides. Toxicology Reports, 5, 156-163.

EFSA. (2018). Evaluation of the impact of glyphosate and its residues in feed on animal health. Efsa Journal, 16(5), 5283.

FAO, WHO, (2016). Report of the Joint Committee on Pesticide Residues, WHO/FAO

Foucart, S., & Horel, S. (2018). Food safety : Risk of glyphosate flagged. Nature, 555(7697), 443-443.

IARC, (2015). Press release: IARC Monographs Volume 112: evaluation of five organophosphate insecticides and herbicides. International Agency for Research on Cancer, World Health Organization.

Luoping Zhang, Iemaan Rana, Rachel M. Shaffer, Emanuela Taioli, Lianne Sheppard (2019). Exposure to glyphosate-based herbicides and risk for non-Hodgkin lymphoma: A meta-analysis and supporting evidence, Mutation Research/Reviews in Mutation Research 781, 186-206,

Mesnage, R., & Antoniou, M. N. (2017). Facts and fallacies in the debate on glyphosate toxicity. Frontiers in Public Health, 5, UNSP 316.

Mesnage, R., Benbrook, C., & Antoniou, M. N. (2019). Insight into the confusion over surfactant co-formulants in glyphosate-based herbicides. Food and Chemical Toxicology, 128, 137-145.

Vandenberg, L. N., Blumberg, B., Antoniou, M. N., Benbrook, C. M., Carroll, L., Colborn, T., Myers, J. P. (2017). Is it time to reassess current safety standards for glyphosate-based herbicides? Journal of Epidemiology and Community Health, 71(6), 613-618.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: