Poljoprivreda, Zemljište, Životna sredina

Hod po ivici (3/4) – Organska poljoprivreda, istina ili laž?

Moramo biti skeptični, čak i prema sopstvenom skepticizmu

Bertrand Rasel

Nalazimo se na polovini puta preko ivice objektivnosti. Do sada smo prošli genetički modifikovane organizme i glifosat i shvatili da, iako nisu idealni, zapravo nisu ni toliko strašni. Danas se nadovezujemo sa novim pitanjima koja često izazivaju kontroverze…

Da li je moj čitav život bio laž? Da li je organska poljoprivreda zaista prevara?

Ne… ne bojte se, organska poljoprivreda nije prevara. Međutim, ako mislite da ćete se kupovinom organskih proizvoda hraniti zdravije i apsolutno bez ikakvih rizika, u tom slučaju na neki način i jeste prevareni. Svi benefiti koje nam organska poljoprivreda pruža u vezi su isključivo sa životnom sredinom i ništa drugo!

Zadržimo se kratko na zdravlju biljnih plodova, mesa i mleka iz organske poljoprivrede. Da li je zdravije? Nažalost, ne može se reći, nekada je čak i nezdravije, zavisi od slučaja do slučaja. Sa jedne strane, nema pesticida, ali sa druge strane imamo proizvode podložnije parazitima i mikotoksinima (Kouba, 2003). Ne baš idealna situacija. Tu se opet javlja ono pitanje, da li bi trebalo da preispitamo prirodu upotrebe GMO. Kombinacija genetički modifikovanih organizama koji su otporni na gljivice, insekte i druge parazite sa organskom poljoprivredom mogla bi biti pun pogodak, jer donosi najbolje iz oba sveta (Husaini & Sohail, 2018). No, trenutna situacija je takva kakva je, za sada nije moguće tvrditi da je organsko zdravije od konvencionalnog… izjednačeni su otprilike.

Jedna stvar gde organska poljoprivreda zapravo zakazuje u odnosu na konvencionalnu jeste prinos. Organska poljoprivreda jednostavno ne može da odgovori na svetske zahteve za hranom. Uzimajući u obzir da je prinos organske poljoprivrede (osim u veoma retkim slučajevima) za 20-50% niži od prinosa konvencionalne poljoprivrede, jasno je da bi svet ostao gladan u slučaju kompletnog prelaska na organske sisteme. Iz tog razloga preporuke stručnjaka jesu da se organska i konvencionalna poljoprivreda koriste u odnosu 25:75 u korist konvencionalne (Timsina, 2018).

Iako organska poljoprivreda zahteva daleko više posla i brige od konvencionalne poljoprivrede, poljoprivrednici se sve češće opredeljuju za nju zbog visine subvencija koje dolaze sa organskom proizvodnjom (Papadopoulos, Zafeiriou, Karelakis & Koutroumanidis, 2018). Zašto je toliko bitno da imamo više zemljišta pod organskom proizvodnjom?

Sad dolazimo do dela u kojem organska poljoprivreda pokazuje svoj pravi sjaj – zaštita životne sredine! Organska poljoprivreda predstavlja sistem poljoprivredne proizvodnje kojom se sistemi za zaštitu životne sredine podrazumevaju, što ne mora biti slučaj sa konvencionalnom poljoprivredom gde je prvo i najznačajnije imati bogat prinos. Ovi sistemi podrazumevaju plodorede, združene useve, malčiranje organskim materijalom (bez plastike), zelenišno đubrenje, direktnu setvu itd. Dakle, sve moguće metode očuvanja i unapređenja mikrobialne aktivnosti, održavanja optimalne vlage i nutrijenata u zemljištu, smanjenja emisija gasova staklene bašte, podsticanja biodiverziteta… Takođe, podrazumevane su i kombinacije ovih metoda koje mogu doneti višestruke benefite (Vincent-Caboud et al., 2019).

Organska farma

Istraživanja na poljoprivrednim zemljištima pod organskom proizvodnjom pokazuju pozitivne znake povećanja biodiverziteta i heterogenosti vrsta (Hole et al., 2005). Naročito je zanimljiva pojava povećanja broja vrsta i brojnosti unutar populacija divljih ptica koje pronalaze dom u oazama na organskim farmama (Santangeli, Lehikoinen, Lindholm & Herzon, 2019).

Kvalitet zemljišta ogleda se u fizičkim, hemijskim i biološkim svojstvima koja se u zemljištu pod organskim sistemom proizvodnje pokazuju mnogo boljim od onih iz konvencionalne poljoprivrede (Sheoran, Kakar, Kumar & Seema, 2019). Npr. povećana mikrobialna aktivnost bakterija za 56,9%, gljivica za 55,2% i aktinomiceta za 49,5% u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu, pokazuje da su biološka svojstva zemljišta na organskim farmama superiornija od bioloških svojstava iz konvencionalnih sistema (Sheoran, Phogat, Dahiya & Gera, 2018).

Prilikom obrade zemljišta dolazi do moguće pojave dva gasa staklene bašte, a to su metan (CH4) i azot-suboksid (N2O). I dok su emisije metana sa zemljišta iz organskih sistema na sličnom nivou kao i kod konvencionalne poljoprivrede, emisije azot-suboksida niže su za čak 40,2%, što ukazuje na to da se neki sistemi unutar organske poljoprivrede mogu koristiti i u funkciji mitigacija tj. ublažavanja klimatskih promena (Skinner et al., 2019).

Nažalost, čak i kod organske poljoprivrede, veće su šanse da sretnete ekstremno pozitivna ili ekstremno negativna mišljenja nego objektivno sagledavanje. Ne, organska poljoprivreda nije prevara, ali nažalost, njom se ne može nahraniti svet.

Eto, prešli smo i treću četvrtinu puta preko naše ivice i stigli do poslednjeg koraka. Dobro je što sam pomenuo gasove staklene bašte, pošto na poslednjem koraku želim da porazgovaramo o nečemu što sam video na jednom protestu…

Literatura:

Hole, D. G., Perkins, A. J., Wilson, J. D., Alexander, I. H., Grice, P. V., & Evans, A. D. (2005). Does organic farming benefit biodiversity?

Husaini, A. M., & Sohail, M. (2018). Time to redefine organic agriculture: Can't GM crops be certified as organics? Frontiers in Plant Science, 9, 423.

Kouba, M. (2003). Quality of organic animal products

Lee, K. S., & Choe, Y. C. (2019). Environmental performance of organic farming: Evidence from korean small-holder soybean production. Journal of Cleaner Production, 211, 742-748.

Papadopoulos, S., Zafeiriou, E., Karelakis, C., & Koutroumanidis, T. (2018). Organics or not? prospects for uptaking organic farming. New Medit, 17(1), 13-22.

Santangeli, A., Lehikoinen, A., Lindholm, T., & Herzon, I. (2019). Organic animal farms increase farmland bird abundance in the boreal region. Plos One, 14(5), e0216009.

Sheoran, H. S., Kakar, R., Kumar, N., & Seema. (2019). Impact of organic and conventional farming practices on soil quality: A global review. Applied Ecology and Environmental Research, 17(1), 951-968.

Sheoran, H. S., Phogat, V. K., Dahiya, R., & Gera, R. (2018). Long-term effect of organic and conventional farming practices on microbial biomass carbon, enzyme activities and microbial populations in different textured soils of haryana state (india). Applied Ecology and Environmental Research, 16(3), 3669-3689.

Skinner, C., Gattinger, A., Krauss, M., Krause, H., Mayer, J., van der Heijden, M. G. A., & Mader, P. (2019). The impact of long-term organic farming on soil-derived greenhouse gas emissions. Scientific Reports, 9, 1702.

Timsina, J. (2018). Can organic sources of nutrients increase crop yields to meet global food demand? Agronomy-Basel, 8(10), 214.

Vincent-Caboud, L., Casagrande, M., David, C., Ryan, M. R., Silva, E. M., & Peigne, J. (2019). Using mulch from cover crops to facilitate organic no-till soybean and maize production. A review. Agronomy for Sustainable Development, 39(5), 45.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: