Globalno zagrevanje, Poljoprivreda, Uticaj čoveka na Zemlju

Hod po ivici (4/4) – Stočarstvo, vodeći uzrok klimatskih promena?

Istina ne mora da bude u skladu sa onim što očajnički
želimo da bude istinito. Naše želje ne određuju istinu

Karl Segan

Još jedan korak i uspeli smo! Govorili smo o bezbednosti genetički modifikovanih organizama, o upotrebi glifosata i organskoj poljoprivredi. Danas se pitamo da li je transparent sa uvodne slike istina ili ne?

Ne, ne… stočarstvo nije vodeći uzrok klimatskih promena!

Ne znam ni odakle da počnem sa ovom temom. Možda da ponovim još jednom ono što sam napisao u podnaslovu… Ne, stočarstvo nije vodeći uzrok klimatskih promena! Ova poljoprivredna grana zaista ima udela u antropogenim emisijama gasova staklene bašte, i te emisije nisu beznačajne, ali daleko od toga da su najveće. Procene relevantnih institucija o emisijama gasova staklene bašte često se razlikuju u pokojem procentu, ali nijedan izveštaj ne označava stočarstvo kao najvećeg emitera. Ova (dez)informacija najverovatnije je nastala na osnovu pogrešnog tumačenja podataka ili izvlačenja informacija iz konteksta… Hajde da pokušamo da otkrijemo kako je došlo do greške!

Saznajmo prvo ko je zaista najodgovorniji za klimatske promene i gde se tu nalazi stočarstvo.

Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) predstavlja najveći i osnovni autoritet za klimatske promene na planeti. Procene njihovih radnih grupa uzimaju se kao najmerodavnije procene svih emisija gasova staklene bašte. Dakle, šta IPCC kaže ko je najveći uzročnik klimatskih promena? Drum roll, please

Najveći globalni emiter gasova staklene bašte antropogenog porekla je… energetski sektor sa učešćem od 25%. Na drugom mestu sa 24% nalaze se objedinjeni poljoprivreda, šumarstvo i druga upotreba zemljišta, zatim industrija sa 21%, saobraćaj sa 14%. građevine sa 6% i ostatak od 10% koji se pripisuje svim drugim aktivnostima (Smith, Bustamante et al., 2014).

Izvor:IPCC 2014

Dakle, prema najrelevantnijim istraživanjima čak ni objedinjeni svi poljoprivredni sektori, zajedno sa šumarstvom i drugim oblicima upotrebe zemljišta nisu na prvom mestu po emisijama gasova staklene bašte. Međutim, da budemo iskreni, visoko drugo mesto! Ali, sada se postavlja pitanje koliko od ovih 24% otpada na stočarstvo?

Nažalost, izveštaj IPCC nije izneo njihovu procenu za svaku granu poljoprivrede ponaosob, ali jeste se usaglasio sa procenama koje je iznela Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) koja kaže da u antropogenim emisijama gasova staklene bašte stočarstvo učestvuje sa 14,5% (prevedeno u CO2 evivalent, oko 7,1 Gt) (Gerber et al., 2013). Dakle, najveći deo zaista pripada stočarstvu. Ipak, ova brojka od 14,5% stavlja ga na treće mesto, iza energetskog sektora i industrije i nešto ispred saobraćaja.

Pozabavimo se sada malo elementima stočarstva u kojima dolazi do emisija gasova staklene bašte i najčešćim gasovima.

Izvor: FAO

Ovaj grafik sam postavio čisto radi analize aktivnosti koje su vezane za stočarstvo, a koje emituju gasove staklene bašte. Ono što se može primetiti, jeste da su samo produkti metabolizma, tretman stajnjaka i upotreba stajnjaka (sveukupno oko 65%) vezani isključivo za stočarske radnje dok su ostale aktivnosti (oko 35%) manje ili više vezane za aktivnosti upotrebe zemljišta. Iz ovog razloga često dolazi do različitih rezultata istraživanja usled drugačijih metodologija računanja. Npr. procene američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) o emisijama gasova staklene bašte iz stočarstva, niže su od procena IPCC i FAO jer ne uključuju stavke kao što je obrada zemljišta teškom mašinerijom, već te emisije pripisuju saobraćaju.

Sve ovo sam pisao kako bismo otkrili zbog čega je došlo do pojave dezinformišućeg transparenta sa slike i na kraju ništa nismo saznali. I IPCC i FAO podaci prilično jasno su iznešeni, tako da nije moglo doći do zabune prilikom tumačenja izveštaja. Ipak, mislim da sam našao razlog zbog čega je neko napravio grešku…

Izveštaj IPCC navodi podatak američke EPA da je poljoprivreda najveći emiter gasova staklene bašte u koje se ne ubraja CO2 sa učešćem od 56% (EPA, 2011). Dakle 56% sveukupnog metana i azot-suboksida otpada na poljoprivredu. Sklopite ovaj podatak sa informacijom da je metan nekoliko puta potentniji od ugljen-dioksida i dobijate savršen recept za pogrešno protumačen podatak. Tih 56% prevedenih u CO2 ekvivalent čine oko 10-12% ukupnih gasova staklene bašte u atmosferi (Smith, Bustamante et al., 2014).

Poslednja stvar koju bih, kao dodatak priči, želeo da pomenem, jeste da iako se metan smatra dosta potentnijim od ugljen-dioksida, on zapravo ne predstavlja toliko veliki problem za klimatske promene jer se koncentracija metana u atmosferi menja vrlo sporo. Može se reći čak da stagnira. Razlog za to je podatak da je prosečan životni vek metana pre nego što se razloži na ugljen-dioksid i vodenu paru oko 9,6 godina (Folland et al., 2001). Novi metan se emituje, dok se stari razlaže i njegova koncentracija ostaje otprilike ista, tj. povećava se samo onoliko koliko se povećava životinjska biomasa.

Izvor: IPCC

Iako je sada, nadam se, jasno da stočarstvo ipak nije vodeći uzrok klimatskih promena, mora se priznati da itekako doprinosi klimatskim promenama. Zaključci svih istraživanja ukazuju na neophodnost prihvatanja strategija ublažavanja klimatskih promena kojima bi se smanjio uticaj stočarstva na emisije gasova staklene bašte. Ostaje nam da sačekamo nove izveštaje autoriteta i uporedimo rezultate da bismo saznali da li su strategije urodile plodom.

Koračali smo sporo, ali uspeli smo da stignemo do kraja klizave ivice objektivnosti. Kao što ništa na svetu nije crno ili belo, tako ni većinu stvari vezanih za zaštitu životne sredine ne bismo smeli posmatrati kroz prizmu subjektivnih osećaja i ekstremnih ubeđenja. Ako se dobro zagledamo, ivica preko koje smo prešli, samo je deo dugačkog i vijugavog puta na kojem ćemo često morati da se nađemo.

Literatura:

Folland, C.K., T.R. Karl, J.R. Christy, R.A. Clarke, G.V. Gruza, J. Jouzel, M.E. Mann, J. Oerlemans, M.J. Salinger and S.-W. Wang, 2001: Observed Climate Variability and Change. In: J.T. Houghton, Y. Ding, D.J. Griggs, M. Noguer, P.J. van der Linden, X. Dai, K. Maskell, and C.A. Johnson (eds.) Climate Change 2001: The Scientific Basis. Contribution of Working Group I to the Third Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge, UK, and New York, NY: Cambridge University Press.

Gerber, P.J., Steinfeld, H., Henderson, B., Mottet, A., Opio, C., Dijkman, J., Falcucci, A. & Tempio, G. (2013). Tackling climate change through livestock – A global assessment of emissions and mitigation opportunities. Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO), Rome.

Smith P., M. Bustamante, H. Ahammad, H. Clark, H. Dong, E.A. Elsiddig, H. Haberl, R. Harper, J. House, M. Jafari, O. Masera, C. Mbow, N.H. Ravindranath, C.W. Rice, C. Robledo Abad, A. Romanovskaya, F. Sperling, and F. Tubiello, 2014: Agriculture, Forestry and Other Land Use (AFOLU). In: Climate Change 2014: Mitigation of Climate Change. Contribution of Working Group III to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Edenhofer, O., R. Pichs-Madruga, Y. Sokona, E. Farahani, S. Kadner, K. Seyboth, A. Adler, I. Baum, S. Brunner, P. Eickemeier, B. Kriemann, J. Savolainen, S. Schlömer, C. von Stechow, T. Zwickel and J.C. Minx (eds.)]. Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA.

U. S. EPA (2011). Draft: Global Antropogenic Non-CO2 Greenhouse Gas Emissions: 1990—2030. Washington, DC

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: