Uveliko je počela sezona poplava kod nas, svakodnevno slušamo upozorenja i strepimo da se ne ponovi užas iz Obrenovca.  Kada se nešto tako i desi, prvo na šta obraćamo pažnju su ljudi, da li su povređeni, zaštićeni, da li su ostali bez krova nad glavom… ali u tom haosu često zaboravljamo na one najmanje stanovnike koje ne vidimo uvek, a opet, svuda su oko nas. Mravi, stonoge, bubice i ostalo društvo se takođe bori svim svojim nogama i zalihama kako bi preživeli konstantne prepreke i promene u svojoj okolini. Na njih ipak neko misli, to su uglavnom istraživači širom sveta, ekolozi i biolozi koji malo manje misle o kućama, a malo više o nišama i rovovima.

Jedna od novijih studija istraživača iz Oklahome od pre tri godine, upoređuje sastav zemljišnih organizama pre i posle velikih poplava u kratkom  vremenskom periodu.

Pre poplave, posmatrano je 92 vrste zemljišnih organizama, tačnije 4,082 jedinke.. Godinu dana nakon prvobitnog uzorkovanja i nakon višemesečnih poplava, izmeren je pad od 93% diverziteta vrsta i 64% smanjenja  biomase. Od ukupno 8 vrsta insekata koji su bili uzorkovani pre poplave, samo su tvrdokrilci (Coleoptera) i pravokrilci (Orthoptera) bili sposobni da prežive i ponovo kolonizuju isto područje. Čak su predstavnici reda Orthoptera bili najmanje pogođeni i u velikom broju naselili uništeno stanište.

Ono što je zanimljivo i što će biti važno i dalje u novim istraživanjima je upravo način na koji ovi organizmi preživljavaju katastrofalne uslove sredine, odnosno koje su to morfološke i fiziološke adaptacije koje ih čine herojima među beskičmenjacima.

Neke od adaptacija koje su poznate naučnicima:

  • Milipede koje su u stanju da žive i do godinu dana pod vodom;
  • Pripadnici klase Entognatha  koji sinhronizuju produkciju jaja sa godišnjim nepogodama;
  • Jedna vrsta arborealnog mrava (Crematogaster laeviuscula) koji traži stanište unutar drveta iznad vodene površine ili
  • Solenopsis invicta (vatreni mrav) koji izbegava plavna područja tako što pravi svojstvene žive čamčiće, uz pomoć nekog drugog živog organizma.

Isopoda

Sve u svemu, možemo da kažemo da sve prirodne nepogode, ne samo poplave, mogu imati ozbiljne posledice po sve žive organizme i da rezultati do kojih su došli naučnici u ovoj studiji imaju i dobre i loše strane. Ono što je sasvim sigurno loše je to što je voda odnela čitave populacije mokrica (Isopoda) i drugih organizama koji se nisu mogli naći ni godinu dana kasnije… nestali su. Štaviše, veliki broj invertebrata nije bilo moguće uzorkovati čak ni pre vremenskih nepogoda.

Samo 3 od 14 vrsta mrava koji su od ključne važnosti za obavljanje procesa u zemljištu je opstalo na tim staništima, dok su neki naknadno prešli sa suvog na vlažno stanište, kao što je slučaj sa kućnim mravom (Tapinoma sp.).

Nastavljamo da istražujemo, da se pitamo, da mislimo i o nekim možda zapostavljenim temama, a da li je to baš tako, prosudite sami. Možda pomogne ovaj citat:

“Pogledaj duboko u prirodu i razumećeš sve mnogo bolje”.

Albert Ajnštajn