Opšte je poznato da su ljudi ostvarili uspešniju kulturnu evoluciju i unapredili civilizaciju onog trenutka kada su počeli da uzgajaju biljke i životinje. Smatra se da su počeli sa kultivisanjem pre oko 12.000 godina. Međutim, zna se da oni nisu prvi koji su počeli sa tim. Kada govorimo o uzgajanju, neophodno je spomenuti mrave koji žive u tropskim kišnim šumama južne Amerike koji to rade već 60 miliona godina! Smatraju se jednim od najuređenijih društava na svetu, na drugom su mestu odmah nakon nas.

Impresivno, zar ne?

Ovi mravi su poznati kao Leaf-cutter ants. Postoji negde oko 40 vrsta ovih mrava. Nazivaju se ovako jer ih možemo videti kako nose ogromne isečene listove koji im ne služe kao hrana već kao dobra podloga za baštensko tlo. Nose listove koji su i do 50 puta teži od njih. Pošto su im ti listovi veoma važni, mravi, koji su već poznati po svom socijalnom uređenju, imaju posebnu grupu koja čisti te listove od vaši i drugih organizama.

Ali, šta to oni uzgajaju?

Ovi mravi u svojim podzemnim mravinjacima gaje gljive koje zalivaju, đubre, presađuju, čak i nanose antibiotike da bi suzbili neželjene goste u svojim baštama. Oni se trude da to izgleda približno našim poljima kukuruza, pšenice, dakle, da postoji samo jedna, od interesa, kultura-monokultura. Međutim, primećeno je da pored toga ipak ima gostiju koji ne nanose štetu, ali mogu biti od koristi.

Kao što su i ljudi od davnina izolovali i ,,birali“ kulture sa najboljim prinosom i selekcijom ih gurali u smeru što boljih karakteristika, tako je pokazano da su ovi mravi učinili isto sa gljivama koje gaje. Naime, pokazano je da tih gljiva (iz familije Lepiotaceae) nema u divljini, već da se nalaze isključivo u baštama ovih mrava.

Ovi mravi rade i veoma opasan posao. Naime, dok mravi sakupljaju lišće, grbava muva (fam. Phoridae) ih napada i polaže svoja jaja u pukotine na glavi mrava. Kada se jaja izlegu, larve se zavuku u telo mrava i hrane se iznutra njime. Mravi se tada nalaze u stanju koje može da se nazove ,,zombi-stanje” jer bez obzira što im telo funkcioniše i dalje, njihov mozak biva polako pojeden.

Još jedna impresivna stvar je njihova sposobnost komunikacije. Pošto postoje i biljke koju su otrovne i koje su tretirane pesticidima, treba znati šta može da se nosi baštu. Generalno gledano, neće svaki mrav uspeti da stupi u interakciju sa svakom biljkom, tako da oni prenose informacije preko hemikalija koje se nalaze u njihovom izmetu. Ovi mravi su razvili dnevnu rutinu da posećuju deponije otpada i tako povećavaju znanje o potencijalnim opasnostima.

Zašto je ovo važno?

Pored toga što je zanimljivo saznati da organizmi koji su u našim očima ,,manje napredni“, rade stvari slično kao i mi, u vremenu kada se najviše govori o zaštiti životne sredine priroda i dalje trpi velike posledice našeg načina života. Juna 1992. godine u Rio de Žaneiru je usvojena Konvencija o biološkoj raznovrsnosti  (Convention on Biological Diversity – CBD) kojom se ističe značaj raznolikosti živog sveta na našoj planeti i značaj zaštite staništa. Kao što je poznato, tropske kišne šume su veoma ugrožen biom zbog prekomerne eksploatacije. Zamislite onda šta bi se desilo onog trenutka kada bismo degradovali stanište ovih mrava? Onog trenutka kada bi se oni povukli, mnoge vrste gljiva bi nestale. Takođe, zamislite samo koliko je još drugih organizama nestalo pre nego što smo ih otkrili?