Ekosistemi, Uticaj čoveka na Zemlju, Voda

Izmišljena istorija okeana

Osmi je jun, godine 2019. Došlo je vreme da proslavimo još jedan dan posvećen predivnom plavom prostranstvu. Dok se svečanosti i manifestacije pripremaju širom planete, mi ćemo iskoristiti ovu priliku da vam predstavimo kratak pregled istorijskih događaja koji su doprineli da svetski okean postane ono što je danas – plavi raj.

Izdvojili smo tri najvažnija događaja…

1837. godina – Nafta? Ne, hvala.

Možda će vam biti teško da u to poverujete, ali svetski okean je u vreme industrijske revolucije bio dom za brojne naftne platforme, transportni put za bezbroj faličnih tankera i pozornica za strahovita zagađenja fosilnim gorivom.

Sve se promenilo davne 1837. godine kada je mladi Danac Hans Kristijan Andersen u kopenhagenskoj luci pronašao beživotno telo male sirene prekriveno naftom. Bio je to prvi susret sa našim najmilijim stanovnicima mora i poziv na raspravu o šteti koju nafta može da proizvede u vodi. I ranije su ljudi nailazili na uginule delfine, ribe i pingvine za čiju smrt je bila odgovorna nafta, ali tek nakon smrti prelepe sirene čovečanstvo je počelo da razmišlja o budućnosti bez fosilnih goriva.

Zahvaljujući žrtvi male kopenhagenske sirene, danas živimo u svetu besprekorno plavog okeana i svakodnevno uživamo u predivnoj muzici koju nam naši morski prijatelji nesebično posvećuju.

Spomenik u Kopenhagenu posvećen maloj sireni

1851. godina – „Do poslednjeg daha ukoštac sa tobom se hvatam! Iz srca pakla udaram na te“

Čuvene poslednje reči čuvenog poslednjeg kitolovca…

Da, ljudi su nekada lovili kitove. U stvari, toliko su ih lovili da su ih u jednom momentu doveli do samog ruba egzistencije. Međutim, 1851. godine, nakon smrti slavnog kapetana Ahaba u okršaju sa kolosalnom albino ulješurom, ovaj vid lova jednostavno je prestao da postoji.

Nedugo nakon prestanka izlovljavanja, populacije kitova počele su da rastu, da bi u 20. veku dostigle optimalnu brojnost koja se do današnjeg dana samoodržava prirodnim putem. Ova divna stvorenja danas možemo spaziti u svakom ćošku svetskog okeana, od Arktika do Antarktika.

Za slučaj da se pitate šta je sa velikim belim kitom – i dalje plovi morima, više od vek i po nakon sudbonosnog okršaja. Čak četiri naučna instituta svetskog renomea posvećena su praćenju zdravstvenog stanja prastare životinje. Današnji dan posvećen je i njemu.

Umetnički prikaz čuvenog okršaja kita i čoveka

1962. godina – Uradićemo to umesto vas, ali morate da prestanete!

Iako smo do polovine 20. veka rešili mnoge probleme u okeanima, nismo se mnogo obazirali na količinu plastike koja je polako, ali sigurno formirala nekoliko desetina veštačkih plutajućih ostrva. Ponovo je samo jedan događaj označio prekretnicu – otkrivanje izgubljene civilizacije.

Godine 1962. Atlantiđani su odlučili da im je dosta skrivanja od ostatka sveta i ostvarili su prvi kontakt sa stanovnicima kopna. Budući da im je plastike bilo preko glave, ponudili su se da lično uklone sva veštačka, plastična ostrva, a da čovečanstvo zauzvrat jednostavno prestane da koristi i baca plastične predmete u okeane.

Ostaće zabeleženo da su se obe strane složile što je označilo novu stranu ljudske istorije – život bez plastike. Okeani su očišćeni, na radost svih stanovnika naše prelepe planete.

Antički prikaz Atlantide

Današnji dan – Povratak u realnost

Divan svet i besprekorno plav okean smo zamislili. Istina je ipak malo drugačija.

Još uvek prolivamo naftu…

Još uvek istrebljujemo kitove

Još uvek raste temperatura okeana, još uvek se otapaju lednici, još uvek izbeljuju korali

Hoćemo li zauvek čekati Atlantiđane da reše probleme koje smo stvorili? Nadam se da nećemo. Nadam se da ćemo ubrzo shvatiti da moramo sami da čistimo iza sebe i da nam za čiste okeane i mora nisu potrebne ni sirene, ni Posejdon, ni Triton! Moramo to učiniti za nas! Za nas i za sva živa bića koja zaista obitavaju i preživljavaju u velikom plavom prostranstvu.

Srećan vam svetski dan okeana!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: