Uticaj čoveka na Zemlju, Zakoni, Zanimljivosti, Životinje, Životna sredina

Izumiranje lasti

„Jedna lasta ne čini proleće“ – izreka koja u bukvalnom smislu postaje istinita, nažalost.

Zima.
Hladnoća se uvukla u grad, a svako u svoje toplo, bezbrižno utočište.
Kako ljudi, tako se i životinje tokom jeseni pripremaju za hladan period koji ih ni ove godine neće zaobići. 

Svako ima svoje načine, tako npr. veverice marljivo sakupljaju zalihe lešnika i ostalih plodova u svoja skrovišta ne bi li se osigurale tokom zime; medved je uveliko utonuo u zimski san, a pojedine vrste ptica su migrirale u smeru južne zemljine polulopte. Među njima su i laste koje krajem septembra i početkom oktobra putuju u toplije krajeve u cilju prezimljavanja, a onda nam se početkom proleća ponovo vraćaju u Evropu.

Ove ptice selice, pored toga što su izuzetne pevačice, takođe poseduju i dobru kondiciju, te mogu u kontinuitetu leteti čak 8000 kilometara ne bi li preko Sredozemlja doletele do Afrike, Indije, Šri Lanke, a stižu čak i do Indonezije. Tokom duge seobe, mnoge laste uginu od iscrljenosti, gladi ili zbog loših vremenskih uslova. Međutim, veći problem za njihovo uginuće prvobitno predstavlja intezivna upotreba pesticida u poljoprivredi koja se koristi za suzbijanje insekata kojima se laste hrane.

Istraživanje koje je sproveo Nacionalni institut za šumsku faunu zajedno sa Udruženjem za zaštitu ptica u Italiji ustanovio je da se upravo zbog upotrebe pesticida smanjila  populacija lasta od 40% do 60% u poslednjih 20 godina. Uništavanjem insekata osiromašuje se „trpeza“ za laste kojima su insekti jedan od glavnih „obroka“. Kada pojedini insekti prežive dejstvo pesticida, toksične materije se zadržavaju u njihovom organizmu i takvi insekti predstavljaju otrovnu hranu za laste. Nasuprot izumiranju lasti, dolazi do prenamnožavanja pojedinih vrsta insekata kao što su komarci,  čime se remeti prirodna ekološka ravnoteža.

Podjednako važan problem predstavljaju izmenjeni uslovi života za laste koje su prvobitno gradile gnezda na liticama, stenama, ulazima u pećine i sl. a danas, savremeni načini gradnje onemogućavaju lastama pravljenje adekvatnog gnezda za odgajanje mladih; putevi u selima su sada asfaltirani ili betonirani pa laste teško pronalaze blato kojim bi napravile gnezdo, a tradicionalnih staja koji su predstavljali najpogodnije mesto za izgradnju njihovog „doma“,- više nema. Tu su i teško premostive visoke zgrade i dalekovodi koji su sve učestaliji u velikim gradovima kao i prejaka svetla, vibracije i ozvučenja koja mogu zbuniti ptice.

U Srbiji stanuju gorska, daurska, bregunica i dve najugroženije vrste: seoska i gradska lasta.

Seoska lasta (lat. Hirundo rustica)
Izvor: flickr.com

I zaista, da li ste primetili da nema više onog gustog jata lasta koji se nekada mogao videti na nebu tokom proleća i jeseni? Da li ste primetili da nema onog jutarnjeg cvrkutanja kakvog je nekada bilo? Koliko je ovo zapažanje važno govori činjenica da su ptice dobar indikator dešavanja u životnoj sredini kao upozorenja da je ekološka ravnoteža narušena.

Ipak, još uvek postoji nada da se spreči potpuno istrebljenje lasti.

Dobru ideju predložilo je Udruženje za zaštitu ptica u Italiji, koja se odnosi na izgradnju oaza u seoskim domaćinstvima i na imanjima koje bi predstavljale pogodan prostor za pravljenje gnezda za laste u cilju njihovog većeg razmnožavanja.

Svetlu tačku predstavlja i činjenica da je gradska lasta zakonom zaštićena u Srbiji. Zabranjeno je njeno ubijanje, uznemiravanje i uništavanje njihovih legala. (Član 74. Zakon o zaštiti prirode).

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: