Gde silno đubre, kese i otpaci završavaju na kraju? Gde ih odvoze kamioni? Odgovor je – deponije!
Deponije su postrojenja gde se vrši konačno odlaganje i prerada tj. transformacija otpada njegovim ukopavanjem u zemljište ili odlaganjem na površinu.
Deponije mogu biti za:
• opasan (otpad koji ima bar jedno od svojstava koje ga čine opasnim – eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji…)
• neopasan i
• inertan otpad (otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili biološkim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi način fizički ili hemijski reaguje).

Kako se gradi?

Pre svega postavlja se podloga i ona se razlikuje u zavisnosti od otpada koji se odlaže. Podloga služi za sprečavanje prodiranja otpadnih voda u tlo i podzemne vode. To su obično vodonepropusne folije. Zatim ide zaštitni sloj (sloj peska ili zemlje) na koji se stavlja ili ugrađuje sistem cevi za sakupljanje otpadnih voda i iznad njega ako je potrebno još jedan zaštitni sloj. Na sve to se odlaže otpad, koji se godinama razgrađuje.

Gde smestiti deponiju?

Deponija nikako ne sme biti u blizini aerodroma (zbog raznošenja otpada), reka (plavnih područja) i ne sme se graditi na trusnim područjima. Takođe, mora biti udaljena od glavnih saobraćajnica, ali mora postojati put ili mreža puteva do nje. Ona zauzima dosta prostora i zato je potrebna velika površina kako bi mogla raditi od 5 do 10 godina. Ako deponiju gradimo gde zime dugo traju, potrebno je imati pomoćni prostor za deponovanje. I najvažnije je da ne sme biti u blizini naselja ili industrijske zone zbog buke, prašine, mirisa i vizuelnog izgleda.
Sam izbor lokacije deponije i njena gradnja nije nimalo laka. Postoje mnogi faktori koji se moraju ispoštovati da bi jedna deponija bila prava deponija, a sve to zavisi od vrste otpada koji se odlaže. To su godine i meseci planiranja i projektovanja.

Šta se posle dešava?

Nakon ispunjavanja kapaciteta deponije, otpad se zatrpava zemljom i po potrebi se stavlja drenažni sloj koji služi za prikupljanje gasova poput metana. Uglavnom se radi i remedijacija tog zemljišta. Površina gde je bila deponija može služiti za gradnju aerodroma ili kamp naselja.

Na deponijama se odvija i odvajanje otpada za reciklažu. Naravno, bilo bi efikasnije kada bi to svi radili na mestu nastanka otpada, odnosno u svojim domovima.
Gradnja i kontrola deponija nisu nimalo lak posao i zahtevaju velika finansijska sredstva. S obzirom da se populacija na planeti Zemlji povećava, tako se povećava i broj, kako uređenih, tako i (na žalost) divljih deponija. Zato – smanjite nastajanje otpada reciklažom i ponovnom upotrebom. Ne dozvolimo da se naša planeta pretvori u jednu veliku deponiju!