Šta su to hermafroditi?
Mnoge ljude zbunjuje ovaj pojam i kako se uopšte takvi organizmi reprodukuju? Pre svega, i biljke i životinje mogu biti hermafroditi. Broj životinja koje odlikuje hermafrodizam se procenjuje na 65.000, a za biljke taj podatak ne postoji, mada se najčešće javlja kod cvetnica, odnosno skrivenosemenica, koje su najbogatija i najraznovrsnija grupa viših biljaka. Glavni problem sa kojim se suočavaju hermafroditi jeste samooplođivanje, koje se priroda trudi da izbegne, jer, to vam dođe nešto kao incest. I biljke i životinje su razvile strategije kako da se izbegne samooplođivanje, ali to je neka druga tema.
Hermafroditne životinje
Prvo što nam pada na pamet je, naravno, puž, što je skroz logično, jer se ova odlika javlja najčešće kod beskičmenjaka, odnosno mekušaca. Međutim, hermafroditizam odlikuje i metilje, kišne gliste, pa čak neke vrste riba kao što je orada i riba klovn. Hermafroditizam ne znači nužno da jedna jedinka oplodi samu sebe. Naime, postoji nešto što se zove sekvencijalni hermafroditizam. U tom slučaju, jedna jedinka neko vreme živi sa jednim polom, a zatim menja pol. Ova pojava se najčešće javlja kod morske zvezde koja prve 3 godine života ima razvijene muške polne organe, a naredne 3 godine ženske. Naravno, situacija može da bude i obrnuta, što odlikuje neke marinske ribe, kao što je grgeč. Ali nije ni to sve, u životinjskom svetu javlja se i homogamija. To je pojava kada jedan organizam ima razvijena oba polna ograna. U tom slučaju ili može doći do samooplodnje (što smo već zaključili da prirodi nije cilj) ili se jedinke pare i oplode jedna drugu, tako da npr. oba puža nakon parenja snesu jaja. Kod kišnih glista je nešto slično, reprodukcija se dešava tako što se dve gliste pripoje i razmene gamete. A trepljasti crvi se pare tako što se „mačuju“ svojim penisima koji se nalaze sa donje strane glava koji služe za ubrizgavanje sperme.
Hermafroditne biljke
Za početak, kao osnova svega, biljke odlikuje kako vegetativno, tako i polno razmnožavanje. Postoje biljke koje imaju na jednoj stabljici muške i ženske cvetove, ali i biljke koje u istom cvetu imaju muške i ženske polne organe. To su najčešće ukrasne biljke, četinari, ali i orah, višnja, breskva i konoplja.
Dvopolnost kod ljudi???
Ovaj pojam se koristio u starijoj literaturi za osobe koje su imale karakteristike i muškarca i žene. Kasnije se termin „hermafroditizam“ zamenio terminom „interseksualnost“ a sama osoba se nazivala „interseks“. Pravi hermafroditizam kod ljudi, odnosno postojanje oba polna organa sa sve polnim žlezdama, nikada nije zabeležen. Većina opisanih „hermafrodita“ imali su morfološki i psihološki više ženski karakter. Ova tema je jako opširna i zahteva znanje iz genetike i fiziologije tako da će o tome više biti u nekom drugom tekstu. A slike nisu primerene za ovaj blog, pa ko želi može na svoju ruku da potraži.
