Često možemo čuti kako se propagira biljna ishrana, odnosno vegetarijanstvo ili veganstvo, iz aspekta zdrave ishrane i dijete. Ali, da li ste znali da postoje različiti razlozi zbog kojih ljudi odlučuju da prestanu sa konzumacijom mesa? Na primer, ja ne jedem meso najviše iz nekih etičkih ubeđenja i empatije prema živim bićima, međutim, mnogi vegetarijanci i vegani će vam reći: „Da, volim ja životinje, ali nije mi to glavni razlog.“ Šta onda može biti razlog za ovako drastičnu promenu ishrane?

Osim mišljenja da je zdravije za ljude, postoji široko rasprostranjeno mišljenje, potkovano brojnim studijama i činjenicama koje statistički dokazuju kako bismo znatno smanjili pritisak na planetu i zagađenje ukoliko bismo prešli na biljni način ishrane.

Danas je Međunarodni dan veganstva i vegetarijanstva pa se zato bavimo tom tematikom. U nastavku teksta moći ćete da pročitate neka poređenja, pa sami procenite.

Za uzgoj životinja za ljudsku ishranu (uključujući zemlju koja se koristi za ispašu i njive koje služe za uzgoj hrane za te životinje) trenutno se koristi 30% zemljine površine.

U SAD, 70% zrnevlja se uzgaja isključivo za ishranu životinja. 3.5 milijarde ljudi bi moglo da živi zahvaljujući hrani koja se koristi da nahrani domaće životinje.

Skoro 80% površine šuma Amazona koje su raskrčene koristi se za ispašu i proizvodnju hrane za ishranu stoke.

Za proizvodnju 1 kg životinjskog proteina potrebno je 12 puta više zemlje, 13 puta više fosilnih goriva i 15 puta više vode u odnosu na potrebe za proizvodnju 1 kg sojinog proteina.

Za proizvodnju 1 kg teletine potrebno je 15.500 l vode, dok je za proizvodnju 1 kg paradajza potrebno 180 l, a za 1 kg pšenice 1.000-2.000 l.

Ujedinjene Nacije su u izveštaju iz 2006. izjavile da uzgoj životinja za ljudsku ishranu doprinosi emitovanju gasova staklene bašte više nego svi automobili i kamioni u svetu zajedno.

Krave i ovce ispuštaju gasove koji sadrže metan i na taj način su „odgovorne“ za 37% ukupne količine emitovanog metana (koji ima 23 puta veći uticaj na globalno zagrevanje od ugljen-dioksida) zahvaljujući ljudskim aktivnostima.

Ovakvih poređenja ima mnogo i definitivno moramo da razmislimo o tome kako naš stil života i ishrana utiču na našu životnu sredinu. Planeta će se nekako prilagoditi, ali pitanje je da li ćemo mi? Korišćenje površina za uzgoj stoke se konstanto povećava, iz godine u godinu. Šta će biti kada posečemo sve šume?

Ono što bi bilo dobro da svako od nas primeni jeste – jedite manje mesa. Konzumirajte ga umereno. Možete na primer da odredite jedan dan u nedelji kada ne jedete meso, ili određeno doba dana. Možete prestati da jedete meso kada ste kod kuće, ali bez ustručavanja kada ste napolju ili sa porodicom i prijateljima. Postoji mnogo načina da se organizujete i da na taj način doprinesete smanjenju količine mesa koje se konzumira. Možete onda za sebe reći da ste redukterijanci – jednostavno redukujete količinu mesa koju jedete. Ne može da škodi, zar ne?

Ako vas je zainteresovala tema uticaja veganske ishrane na životnu sredinu i zagađenje, preporučujem članak Top 10 reasons why to go Veggie.
Pisaćemo još o tome, ako imate informacije vredne deljenja ili nešto što vas zanima i o čemu želite da čitate, ostavite komentar. 🙂